Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Претапање "Југометала"

Пре две деценије ово специјализовано предузеће за трговину металима и рудама правило више од три милијарде долара, а данас га готово нико не спомиње, осим мали акционари којима је отето 1,1 милион евра
Били су највећи добављач и гарант за изградњу смедеревске железаре (Фото Л. Вулетић)

Да још није Удружења 750 малих акционара, који се већ шест година безуспешно суде за своју имовину вредну око 1,1 милион евра, мало ко би се сетио некада чувеног београдског спољнотрговинског предузећа "Југометал" – фирме која се од оснивања 8. октобра 1946. искључиво бавила извозом и увозом метала, руда, кокса, али и процесне опреме за велики број предузећа ондашње велике Југославије.
Данас га, после приватизације од пре две и по године, под доста сумњивим околностима, како тврди специјални саветник Удружења малих акционара Мирко Зујић, готово и нема.

Вредна имовина, са летовалиштем у Хрватској, скупим становима по Београду, али и још неким градовима бивше СФРЈ, продата је за готово багателних 400.000 евра. Управна зграда, понос "Југометала" у Делиградској број 28, која је направљена на плацу војводе Живојина Мишића, продата је београдском "Водоводу и канализацији" за свега пет милиона евра. Иако, тврди Зујић, вреди бар још толико. Све је проћердано и развучено, тако да данас од чувеног "Југометала" постоји само име са свега три запослена на некој скромној адреси у Улици 27. марта.

У златно доба спољне трговине СФРЈ "Југометал" је запошљавао 1.050 радника са представништвима у Лондону, Паризу, Милану, Диселдорфу, Бечу, Мадриду, Техерану, Њујорку, Бомбају, Москви, Букурешту, Истанбулу, Прагу, Катовицама, Софији, Сантијагу де Чиле, Токију, Пекингу, Јоханесбургу, Лусаки... и, наравно, у свим републичким центрима велике Југославије. Извозило се злато, сребро, бакар, цинк, олово, а у свету набављало све оно што је индустрији СФРЈ у успону недостајало.

Били су и остали највећи добављач и гарант за изградњу смедеревске железаре. Од њихових пара је направљена фабрика бешавних цеви у Урошевцу. Пре скоро две деценије "Југометал" је годишње правио више од три милијарде долара укупног промета. Лондонска берза метала је знала који пут да реагује када су трговци "Југометала" продавали или куповали робу. Да се и не говори о правом расаднику стручњака и кадрова за посебне врсте трговине и праћење берзанских збивања.

Већ са првим знацима политичке кризе, а потом и распадом бивше федерације, и темељи моћног "Југометала" почињу да се круне, да би га дотукле међународне економске санкције, хиперинфлаторни пожар и, коначно, преношење његове целокупне имовине смедеревском САРТИД-у. Политичком одлуком дужник је преузео повериоца, подсећа Зујић и додаје да је тај лош "брак из рачуна" у ствари био почетак отимачине њихових 8,5 одсто или 110.000 акција, који су он и још стотине радника "Југометала" у три наврата куповали по Милошевићевом закону о приватизацији 1992. Оном истом по ком су приватизовани "Књаз Милош", "Це маркет" и све остале српске спољнотрговинске куће.

Са петооктобарским променама 2000. уместо власничког расплета ондашњи "кризни штаб" прави још већу неправду извлачећи силом "Југометал" из наручја САРТИД-а. Али, гле чуда, уместо да га ондашњи београдски Трговински суд региструје као акционарско друштво, "мангупи из сопствених редова" поново га подводе под фирму друштвеног предузећа са свим пратећим последицама за њихову имовину и акције.

Много људи је долазило и одлазило са руководећих места онога што је преостало од "Југометала", каже Зујић и додаје да су неки били и у истражним затворима, али да он и његових 750 акционара немају од тога баш ништа. Њихова невоља више јесте страшна спорост наших судова пред којима никако да докажу да су преварени и да им је отета имовина која је уредно укњижена.

Слободан Костић
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.