Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Инекс" намерно урушаван

За садашње стање запослени у компанији криве Горана Кљајевића, бившег председника Трговинског суда, због увођења стечаја у фирму на коју се води зграда од 20 спратова у центру Београда
Зграда "Инекса" у Улици 27. марта у Београду (Фотодокументација "Политике")

"Инекс-Интерекспорт" је један од некадашњих спољнотрговинских гиганата коме одавно не цветају руже. Стечај је уведен у неким његовим деловима, а у некима је укинут, јер је био неоснован. Међу запосленима, садашњим и бившим, влада уверење да је "Инекс" жртва стечајне мафије. Оптужени су у притвору, а суђења су почела.
Челни људи фирме, и поред неколико узастопних новинарских позива, нису били спремни да говоре о томе шта је од "Инекса" остало. Правдали су се презаузетошћу или службеним одсуствовањем.
До распада велике државе, а посебно у доба клириншког начина плаћања, "Инекс" је био једна од већих спољнотрговинских кућа. Централа фирме била је у центру Београда у палати од 20 спратова, а пословна мрежа предузећа и пословних јединица широм земље и света.

"Инекс" је улагао у производна предузећа и био значајан замајац домаћој производњи и развоју неразвијених региона у Србији. Наши саговорници који су деценије радног стажа прикупили у "Инексу", а желели су да остану анонимни, кажу да им је са ове временске дистанце јасно да је и овај гигант свесно урушаван због велике вредности имовине. Кажу да су се запослени у "Инексу" могли изборити са пословним проблемима, али против разних, у првом тренутку, слабо видљивих сила које их вуку низбрдо – били су немоћни.

Санкције су доста исцрпле "Инекс", али много више околност да су сва његова предузећа у иностранству морала бити пренета на физичка лица односно појединце. Створено је погодно тле за злоупотребе, па је тако велики капитал фирме, нарочито од реекспорта нафте и инвестиционих послова у иностранству волшебно нестао. Тада актуелно пословодство емитовало је комерцијалне записе у великој вредности, а при том није обезбедило покриће за повраћај средстава инвеститорима у земљи.

То су разлози због којих је "Инекс" из периода економских санкција изашао са великим дуговима према инвеститорима, као и према извођачима инвестиционих радова. На апеле запослених, да се покрене истражни поступак, нико од надлежних није озбиљно реаговао. Излаз је нађен продајом акција у једној заједничкој фирми и исплаћени су готово сви доспели дугови, после чега је фирма могла лакше да дише.

Запослени за садашње стање у фирми криве Горана Кљајевића, бившег председника Трговинског суда. "Инексова" фирма у чијем је саставу палата од 20 спратова у једном тренутку је водила два судска спора. Један од 1,5 милиона долара који се више година водио на штету фирме, а други у многоструко вишем износу – у његову корист. Суд је, међутим, напречац прво донео пресуду у спору вредном 1,5 милиона долара на штету фирме, а одуговлачио је са пресудом у корист "Инекса".

Суд је при том одбио предлог тадашњег директора матичне фирме да преузме и измири дуг у целости или да се обавеза пребије из потраживања по другој пресуди. Дакле, извори за измирење дуга су постојали, али не и добра воља суда, па је "Инексова" фирма у оквиру које је зграда од 20 спратова и велика потраживања, вишеструко већа од дуга, по пресуди била блокирана и уведена у стечај.

Недуго затим уведен је стечај у још једну "Интерекспортову" фирму због незнатног дуга од неколико хиљада долара, а она је потраживала више од 20 милиона долара од "3. маја" из Ријеке, које није могла да наплати због санкција.

И најзад, готово истовремено је уведен стечај у још једну "Интерекспортову" зависну фирму, потом је дошла ликвидација, па стечај и у матичну фирму, иако је она ликвидна, али се у оквиру ње водила сва преостала имовина фирме.

Судским одлукама стечај и ликвидација су укинути у обе фирме као неосновани. Може се само претпоставити каква је штета нанета "Интерекспорту" због насилног прекида рада који је трајао више од 14 месеци у његовим двема фирмама.

Бившем председнику Трговинског суда није успело да матичну фирму са њеном имовином задржи у стечају, упркос одуговлачењу са поступком. У међувремену покушао је да неколико атрактивних и великих објеката у Београду који припадају матичној фирми пренесе на фирму која је остала у стечају, како би њима стечајна мафија могла несметано располагати.

На терет Кљајевићу запослени стављају и да је директно спречио "Инекс" да се приватизује тако што је матичну фирму увео у ликвидацију. Бивши председник Трговинског суда у Београду и неки припадници стечајне мафије су на оптуженичкој клупи.

Збуњује што се "Инекс-Интерекспорт" и даље спутава у приватизацији. Запослени су незадовољни и ставом Агенције за приватизацију која, по њима, онемогућава матичну фирму "Инекс-Интерекспорт" да се приватизује, како би, по мишљењу радника фирме, пала у стечај, а њена материјална добра купила испод цене.

-----------------------------------------------------------

Огромно богатство

Економски институт из Београда је средином 2002. године, по најнеповољнијој књиговодственој вредности, проценио да је само непокретна имовина "Инекса" у земљи вредна више од 50 милиона евра, док је тржишна вишеструко већа.

На пример, "Инекс" је власник двадесетоспратнице у Улици 27. марта бр. 69 у Београду, затим зграде у Француској бр. 12, у Рајићевој, виле у Улици Андре Николића на Дедињу, "Инекс градске кафане", неколико локала у најужем београдском центру, све укупно око 25.000 квадратних метара.

Поред тога, "Инекс" је власник три хотела на Брезовици, укључујући и тамошњи ресторан "Брвнара", затим хотела "Златна обала" у Сутомору, "Дрина" у Бајиној Башти, хотела "Тара" на Тари, као и пословног простора у свим главним и већим градовима бивше СФРЈ.

Међутим, ово предузеће је и власник непокретне и покретне имовине у иностранству, којом је располагало 36 предузећа и представништва широм света. И све то није довољно за плаћање мањих дугова, или је, можда, управо та имовина довољан разлог за даље растакање те велике куће.

А. М. – Ј. Р.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.