Рокенрол и даље пулсира снажно

Група ентузијаста креирала је онлајн платформу „Балканрок сешнс” и на истоименом јутјуб каналу бесплатно дели концерте и интервјуе с познатим музичарима које претходно сама организује и снима у „Аполо дворани”. Своје дело описују као „место на којем ћете слушати и гледати омиљене бендове и откривати нове, али и сазнати занимљивости из каријере музичара”.

Идеја о оваквој врсти материјала дуго је била део неформалних разговора, али с конкретним позивом иступио је фотограф и новинар Дамјан Јовановић. Једне вечери окупио је део екипе у стану и после мноштва изнетих идеја и предлога, одлучено је да то буде комбинација свирке и интервјуа.

Један од највећих разлога за почетак била је пандемија вируса корона. Људима је тада био најдоступнији онлајн садржај, услед недостатка догађаја. Тако су 2020. „Балканрок сешнс” пронашли пут до публике, а извођачи су с великом радошћу прихватали позиве, јер су и њима јако недостајали наступи.

Први у низу био је „Ајсбрн”, а затим је уследио занимљив колаж од Иде Престер, преко „Бјесова” и „Обојеног програма”, до млађих бендова као што су „Шајзербитерлемон” или „Света псета”.

– Свака сезона је имала своје чари, било је организационих изазова, од склапања и дизајна сценографије до читавог процеса током самог снимања ‒ рекао је за наш додатак новинар и дизајнер Филип Павловић, који је део екипе од самог почетка.

Његов колега, новинар Бранислав Цветковић додаје да су желели да то буде емитовање епизода без краја:

– Као Дилан, кад је кренуо на „Never ending” турнеју и никад стао није, тако ће, надам се, и наши сешни. Током припреме за снимање највише посла имају продуценти, али чим бенд уђе у студио најтежи део преузимају тонац и сценац. Како бенд почне свирку, камермани имају највише одговорности, а онда водитељ. Дизајнер има најтежи део посла, јер паралелно сваки процес прати на мрежама и медијима.

Као пример непредвиђених околности током снимања он наводи пуцање добоша усред снимања, а резервног нема, након чега је уследила јурњава по Панчеву ко има добош да позајми.

Битно је да „бенд буде активан, да има нешто ново да понуди публици и да је расположен за једнодневно дружење” да би био гост. Труде се да садржај буде што разноврснији с извођачима различитих жанрова. Углавном се фокусирају на „алтернативну сцену и музичке жанрове који ту плове, као што су рок, панк или метал”.

Снимање једне емисије обично траје пет сати.

Цела екипа музички је активна. Неко свира у бенду, неко продуцира, фотографише концерте, снима спотове или извештава. Ипак, од свега тога не могу да живе и свако од њих је образован и запослен у неком другом пољу. А ово раде из чисте љубави.

Комбинују познате госте с оним мање познатим, желе да промовишу алтернативну музику, млади људи праве садржај за младе, али и за њихове родитеље, па што да не и баке, деке.

Павловић додаје да жели да људи схвате да рокенрол и даље пулсира снажно... Да је присутан у срцима младих и свих оних који жуде за аутентичношћу и енергијом музике. Свака подршка публике им значи.