Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Скривено” богатство цркава

Црква Светог Архангела Михаила на староградском тргу Белависта (Фото А. Гавриловић)

Херцег Нови – Стари град и тврђаве Херцег Новог опседају групе углавном страних туриста. Њима Херцег Нови има шта да покаже од своје историје. Али, у сенци мора и тврђава остаје велико културно благо које би могло да се подведе под верски туризам. Потпуно је запостављено иако је на територији града 89 цркава - споменика културе. Од тога је 74 православних, 14 католичких, а 12 сакралних рушевних објеката су археолошка налазишта, од чега је седам истраживано.

Док јевелико интересовање за поклоничка путовања Острогу и другим црногорским манастирима, ни градска Туристичка организација, ни агенције, нити локална управа нису се досетили да туристе воде по сопственим црквама са вредним историјским благом. Ако се креће у посету обично се иде манастиру Савина, или се гости задржавају на Тргу Белависта, односно Херцега Стјепана у кратком обиласку Цркве Светог Архангела Михаила. Ни о овим споменицима богате српске културе на тлу Боке, туристима се нашироко не говори, а има о чему.

Помак представља акција Агенције за изградњу и развој града која упадљивим таблама жели да привуче на разгледање цркава. Директор Агенције, Слободан Поповић, најавио је постављање табли испред свих верских објеката до краја године, а на Луштици у јануару. Најпре се постављају табле за осам најпознатијих цркава и манастир Савина. На таблама, на којима је текст и на енглеском језику, назначено је временастанка, кратак историјат и слика цркве.

Луштица је, на пример, у овом крају позната као „мала Света Гора” због великог броја цркава и њихове вредности, али нема никог да туристе на њу одведе. Табле ће бити препорука више и за посећене цркве и манастир Савина, бисер српске духовности на црногорском приморју. Уз манастире први ће их добити црква Светог Архангела Михаила, Свете Ане, Светог Саве, Светог Јеронима.

Манастир Савина већ на уласку у град дочекује у зеленилу Савинске дубраве. Црква Светог Саве изнад две цркве Успења пресвете Богородице и манастира, изграђена је у 12. веку. Уз цркву је конак, а предање говори да је градитељ био Свети Сава. Мала црква Успења пресвете Богородице има натпис из 1831. да је изграђена 1030. године, а у њој су фреске из 15. века. Дело су которског сликара Ловра Добричевића. До ње је велика црква Успења пресвете Богородице грађена између 1777. и 1799. године. Градитељ складног здања са византијским, готским и барокним обележјима био је которски мајстор Никола Форетић. Познати бијелопољски иконописац поп Симеон Лазовић са сином урадио је 1795. године њен иконостас. Манастриска ризница чува вредности као што су кристални крст Светог Саве из 13. века, плаштаницу из 1642, сребрну петохлебницу из 1648, кивот из манастира Тврдош из 1615. године. Сам манастир има богату историју и повезује два краја некадашње Херцеговине. Оживео је доласком тврдошких монаха када су Млечани пред Турцима запалили манастир Тврдош како га не би користили као утврђење. Они су из Тврдоша донели велики број вредних књига који је и сада у манастирској ризници.

Црква Светог Архангела Михаила на староградском тргу Белависта изграђена је од корчуланског камена, а градња је трајала од 1883. до 1911, када је освештана. На тргу Мића Павловића, подно Белависте је католичка црква Светог Јеронима у којој су дела једног од највећих барокних уметника Трипа Кокоља са Пераста. Испод ње је црква Светог Леополда Мандића, Херцегновљанина кога је Папа 1983. прогласио за свеца. Црква Свете Ане је у Савинској дубрави. Предање говори да је на њеном месту била православна црква Свете Петке, а ову цркву је 1538. изградио шпански племић и тадашњи управник Херцег Новог дон Феранте Гонзага. У насељу Топла је црква Светог Ђорђа са вредном иконом Светог Петра и Павла из 16. века, а до ње је црква Светог Спаса с апочетка 18. века. Да се види има много тога, остаје да градски оци и туристички посленици учине нешто више од постављања табли и обавештења.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.