Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је Стиглиц стварно рекао

Заборавио шта је некад писао: Џозеф Стиглиц (Фото АФП)

Колико пута сте чули људе који сами себе називају антиглобалистима да на аргументе друге стране одговарају реченицом која почиње са „Али Џозеф Стиглиц каже!”? Хајде да видимошта то Стиглиц заиста каже. Шта је његова алтернатива Вашингтонском консензусу? То најбоље може да се сагледа у његовим тезама изложеним на конференцији у Барселони 2004. године посвећеним „ревизији” Вашингтонског консензуса. Ево консензуса који предлаже Стиглиц.

1. Консензус не сме да се донесе у Вашингтону, већ у његово доношење треба да се укључе земље у развoју. Одлично, сазнајемо нешто о процесном аспекту ствари – шта, како и где треба да се донесе, али економисте ипак интересује пре свега садржај. Немам ништа против да се консензус постигне и у Бангуију ако треба, али ме брине његов садржај.

2. Треба одбацити начело према коме једна величина одговара свима. Не волим те обућарске метафоре, али кад смо већ код тога, више ми се допада Багватијев одговор-питање: „Да ли то значи да сви треба да идемо боси?”. Да ли то значи да, без обзира на број, лаке мокасине треба носити у Новосибирску зими (или лети, изгледа да је свеједно), а ваљенке у Танзанији? И да завршимо са шустерајем: да ли се може сумњати у емпиријско сазнање да су италијанске ципеле нешто удобније од шпанске чизме?

3. Земљама треба дати простора да експериментишу, да доносе своје сопствене закључке и да искористе управо оно што је за њих најпогодније, предлаже Стиглиц, будући да економска наука још увек није дошла ни до доброг теоријског објашњења, нити емпиријске потврде у многим областима (не знамо које су то), тако да се не могу доносити коначни закључци. Дакле, економска наука није битна, треба да се манемо свега онога што смо научили, што теоријски, што емпиријски у протекла два века (и нешто више) економске науке и да сада опет крећемо испочетка – у експериментисање. А ко то треба да експериментише? Земље то не могу да чине, могу државне власти тих земаља, односно они који се налазе на власти. Управо они, изабрани или самопостављени представници народа, треба да експериментишу. А то значи да се све своди на појединце, који ће неоптерећени знањем и неспутани било каквим моралним ограничењем, попут, на пример, Едварда Кардеља invivo експериментисати све до последњег даха (њиховог) и уводити бесмислице попут репродукционих ланаца, друштвеног договарања и самоуправног споразумевања. Ех, још да је Кардељ знао да ће једног дана нобеловци попут Стиглица „теоријски” да аминују да су они у ствари били у праву. Питање за оне који кажу „Али Џозеф...”: да ли сте спремни да прихватите да Влада Србије експериментише по Вама? Ја нисам!

4. Привредни развој не захтева минималну улогу државе, већ њену уравнотежену улогу. Ту постоји један проблем: минимална улога државе је јако добро дефинисана концепција и зна се тачно каква је то улога државе. Узгред, минимална улога није оно што држави намењује Вашингтонски консензус, али Стиглиц се, у критици оних који се са њим не слажу, и тако не осврће претерано на чињенице. Шта је то уравнотежена улога државе не знамо будући да Стиглиц каже да ће то да варира од земље до земље. Значи Ким Џонг Ил је, можда, унутар новог консензуса.

5. Потребно је да јачају и тржишне и државне институције. Лепо звучи, подсећа ме на оно „треба да радимо као да ће сто година да буде мир и да се спремамо као да ће сутра да буде рат!”. Проблем је у томе што уколико јача Госплан или Савезна планска комисија, онда не само да слабе, него и нестају тржишне институције. Тржишне институције настају спонтано, па једина државна политика која може да подстакне њихово јачање јесте политика слободног тржишта. Једине државне институције које могу да јачају, а да при томе не нарушавају функционисање тржишта јесу оне које предвиђа минимална улога државе, оне које штите слободе, својину и уговоре. Али то крши претходно начело новог консензуса.

6. Не може као циљ да се прихвати само стопа привредног раста, мора да се води рачуна и о расподели дохотка, односно богатства. Она стратегија развоја која не води рачуна о томе није одржива. Није објашњено зашто, али: како лепо звучи! Имам само један мали проблем са овим начелом. Пре много година (деценија) учио сам економику јавног сектора из једног од најбољих уџбеника икада написаних на ту тему. У њему је кристално јасно објашњено да су економска ефикасност (динамички посматрано то је привредни раст) и економска једнакост (као потенцијална апроксимација друштвене правде) противречни циљеви. Такође, објашњени су и механизми који стварају ту противречност, односно објашњено је због чега увећање друштвене правде (умањење економске једнакости) доводи до пада економске ефикасности, односно стопе привредног раста. Не може и једно и друго. Аутор тог легендарног уџбеника је – Џозеф Стиглиц! Изгледа да је заборавио шта је некад писао.

Мени и даље начела Вашингтонског консензуса звуче далеко разумније од онога што „Џозеф Стиглиц каже”. А вама?

Председник Центра за либерално-демократске студије
и професор Правног факултета у Београду

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.