Важно је знати да ли особа има гене одговорне за карцином дојке

У Србији се карцином дојке код великог броја жена открива касно, са ближим и удаљеним метастазама. Модерна медицина улаже огромне ресурсе у превенцију и лечење овог карцинома, а мастектомија је један од најефикаснијих начина спречавања настанка и лечења обољења. To је оперативни захват одстрањења дојке у целини због превенције или лечења карцинома. Код жена које имају висок ризик за добијање карцинома дојке, мастектомија може да се уради пре него што се карцином развије.

Пуковник професор др Бобан Ђорђевић, специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије и начелник Групе хируршких клиника Војномедицинске академије, каже да се такозвана превентивна обострана мастектомија односи на жене које имају гене повезане са карциномом дојке, као што су BRCA1 или BRCA2 гени. Одлука о превентивној мастектомији доноси се искључиво на препоруку лекара више различитих специјалности, а након детаљних анализа и консултација.

„Постоје различите врсте мастектомије. Која оперативна метода ће бити примењена зависи од старости пацијенткиње, општег здравственог стања, да ли је жена у менопаузи или не, величине тумора и агресивности тумора, стадијума болести, нивоа хормона и ЦА-125 тумор маркера, захваћености лимфних чворова метастазама. Тотална мастектомија је уклањање целе дојке, укључујући брадавицу, обојени прстен око брадавице – ареолу и већину коже изнад брадавице. Модификована радикална мастектомија је уклањање целе дојке и ткива на мишићима грудног коша и неких од лимфних чворова у пазушној јами јер се карцином дојке често шири на лимфне чворове, а затим се може проширити и на друге делове тела. Ту је и радикална мастектомија која је дуго била стандардна операција, али се данас ретко ради”, истиче др Ђорђевић.

Све процедуре носе одређени ризик, а неке могуће компликације мастектомије су привремено отицање дојке, бол у грудима, задебљало ожиљно ткиво које се може формирати на месту реза од операције, инфекција ране или крварење, оток руке ако су уклоњени лимфни чворови, фантомски бол у дојци која је уклоњена. Ако је уклањање лимфних чворова урађено уз мастектомију, одређене вежбе које се раде код куће могу да помогну и убрзају опоравак. Полако се подиже подручје рамена и руку и тако се спречава отицање. Нормалним активностима жена може да се врати после неколико недеља, а у међувремену треба избегавати било какав напор.

– Реконструкција дојке је завршна фаза хируршког лечења карцинома јер су пацијенткиње углавном забринуте како ће дојка изгледати након мастектомије. Реконструкцијом се она „обнавља” тако да буде величине и облика друге дојке, а код великог броја жена ради се реконструкција истовремено са мастектомијом (примарна реконструкција). Алтернативна решења за реконструкцију су коришћење спољне протезе или специјалног грудњака – додаје др Ђорђевић.

Постоји неколико хируршких начина реконструкције дојке, а избор зависи од тога колико коже и волумена треба заменити након што се карцином уклони и колико „слободног” ткива је доступно у различитим деловима тела које се могу узети. Технике за реконструкцију дојке могу се поделити у две главне групе – оне које користе имплантанте како би се поново створио волумен недостајуће дојке и оне које користе околно ткиво тј. режњеве за надокнаду волумена дојке. Ткива се обично узимају из стомака или леђа, а понекад и задњице или бутина, наводи наш саговорник.

Реконструкција коришћењем само имплантанта укључује силиконску протезу која се убацује испод коже и мишића груди како би се заменио волумен ткива дојке који је уклоњен у време мастектомије. Ова операција не укључује ожиљке на телу, а имплантант је веома сличан оном који се користи у естетској хирургији. Понекад се може користити имплантант који се назива „експандер-протеза”, који може прилагодити волумен инјекцијама физиолошког раствора.

– Реконструкција дојке ткивом са леђа са имплантантима или без њих користи мишић који се пребацује са леђа у подручје дојке тако што га окреће око грудног коша. Код неких жена биће потребан имплантант како би се додатно допунио волумен дојке, а понекад је могуће укључити довољно масног ткива са леђа заједно са околном кожом надокнађујући волумен и тада нема потребе за имплантантом. Иако се сматра „већом” операцијом него употребом самог имплантанта, даје природнији резултат. Реконструкција ткивом које се узима са стомака укључује кожу и масно ткиво са доњег дела стомака, који су често идеално ткиво за реконструкцију дојке чиме се постиже природан изглед и осећај. Постоји још и реконструкција слободним режњевима, када се преноси кожа са околним масним ткивом и понекад мишићем са једног дела тела како би се направила нова дојка – истиче др Ђорђевић.

„Ако у породичној историји има жена које су боловале од карцинома дојке, потребно је да се већ од 30. године једном годишње обави превентивни преглед дојки. Ако сте здрави и имате најмање 50 година време је за прву мамографију и преглед барем једном у две године. Свака нелагодност, бол, исцедак и сличне тегобе разлози су за неодложно јављање лекару”, саветује др Ђорђевић.