БРИКС распродаје америчке хартије од вредности

Кина 13,6 милијарди долара, Бразил 2,7 милијарди долара, Индија 2,3 милијарде, Саудијска Арабија 1,1 милијарду долара, Уједињени Арапски Емирати 300 милиона долара. Три од пет оснивачких чланица БРИКС-а и две новопримљене из Залива, у последњих месец дана лишили су се поседа америчких државних обвезница које укупно вреде више од 20 милијарди долара, јавиле су јуче агенције са Волстрита, упозоравајући да овај тренд распродаје „не може бити игнорисан”.

Ова масовна распродаја на тржишту обвезница, уз брзи скок приноса на трезорске обвезнице, изазвала је осетна превирања на глобалним финансијским тржиштима. Између осталог, приноси на тридесетогодишње годишње државне обвезнице САД већи је од пет одсто, први пут од 2007. године.

Кина поседује америчке вредносне папире у износу од око 821,8 милијарди долара, а Индија у вредности од 233,1 милијарду долара.

„Кина се у последњих десет година ратосиљала америчких ’хартија’ у противвредности од 500 милијарди долара. Неизвесно је да ли Пекинг спроводи такав агресивни курс због слабљења кинеске економије, или је та берзанска стратегија део ширег препозиционирања на глобалној финансијској сцени”, спекулишу актери на Волстриту. Може звучати симболично, али Кина је пре тачно десет година покренула глобални развојни мегапројекат „Појас и пут”. У документу Пекинга о остварењима тог пројекта, јуче се наводи да je „Кина спремна да повећа свој допринос глобалној сарадњи и учини све да подржи земље у развоју и помогне им да брже напредују”. Истог дана, и финансијски дует, Светска банка и Међународни Монетарни Фонд (СБ и ММФ) изашао је са својим Извештајем о кретању глобалне економије. У том документу СБ и ММФ предвиђају упадљиви раскорак између привредних кретања развијених земаља (пад раста од 2,6 у 2022. на 1,5 одсто ове и 1,4 одсто идуће године) и земаља у развоју (4,1 одсто лане и четири одсто ове и следеће године).

Не чуди што Бразил, Индија и низ других земаља у развоју упозоравају да су реформе СБ и ММФ-а нужне уколико водећи институционални зајмодавци са Запада намеравају да задрже глобалну релевантност. Односно, да се увелико развијају иницијативе за нову глобалну финансијску архитектуру – „дедоларизацију” и успостављање банкарске алтернативе постојећем поретку. Тако, док Џенет Јелен, амерички државни секретар за финансије, оцењује да се чланице БРИКС-а „здружују против долара”, Татјана Росито, државни секретар за међународне односе у Министарству финансија Бразила, сматра да су финансијски стубови Запада, оличени у улогама Светске банке и ММФ-а, пропустили да уоче неопходност свог престројавања према остатку света.

„Земље у развоју нису седеле скрштених руку, док су (тражене) реформе, на пример око гласачких права, изостајале. Стварање Нове развојне банке БРИКС-а и Азијске банке за инфраструктурна улагања показује да земље у развоју траже нове начине да финансирају сопствени развој”, нагласила је Татјана Росито уочи почетка заједничког заседања Светске банке и ММФ-а, које се после 50 година поново одржава у Африци (скуп је 1973. организован у Кенији).

Светска банка, ММФ и БРИКС ових дана се слажу да им је партнерство с Африком од стратешког значаја за будући глобални утицај.