Паралелна стварност српске скупштине

Скупштина Србије по ко зна који пут има проблем са посланичким мандатима. И ко год је мислио да су до сада већ виђене све варијанте – искључивање, па враћање у скупштину целих странака, подела партија, пребега у странке које нису ни учествовале на изборима – те да су зато већ предвиђена решења за сваку сличну ситуацију – погрешио је. Цепање Српске радикалне странке, односно формирање посланичког клуба „Напред Србијо” странке у оснивању ипак је довело да нечега што до сада није виђено – да из странке оде управо човек код кога су, као код особе од највећег поверења депоноване бланко оставке смишљене баш да се неко од посланика не би предомислио и отишао из странке захваљујући којој је постао посланик. И баш због тога, по свему судећи, не постоји законски механизам који би радикалима вратио 19 места која им је узео посланички клуб Томислава Николића.

И тако српски парламент опет живи бар две паралелне стварности – овога пута једну у којој СРС из буџета добија новац као да у скупштини и даље има 78 посланика, колико је добио на изборима, и другу у којој и сама та странка практично признаје фактичко бројно стање тиме што тражи да јој припадне седам председничких и седам потпредседничких места у скупштинским одборима, као да има 59 посланика.

Траже отето, не подносе захтев

У међувремену, са скупштинске говорнице две групе дојучерашњих сарадника непрекидно размењују увреде и износе једни о другима интимне детаље из времена када су били пријатељи. А за то време, парламент не ради ништа друго сем што слуша ове препирке и непрекидне захтеве СРС-а да им се „врати отето”. Упркос свему томе, посланичка групе Српске радикалне странке, према речима њеног председника Драгана Тодоровића, још није званично затражила од Административног одбора враћање мандата. Тодоровић каже да је за сада упућен захтев за смену председника тог одбора Томислава Николића, будући да по пракси која у парламенту постоји од 2003. то место припада највећој опозиционој партији што су и даље радикали. Након те смене, биће поднет и захтев за враћање мандата.

Чини се, међутим, да би то могао бити потпуно узалудан покушај, јер Административни одбор, како тврде стручњаци, заправо нема никаква овлашћења да било коме одузме мандат.

Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић тако каже да би СРС могао да врати мандате само ако се „дочепа” бланко оставки, за које Николић тврди да их је изгубио. То је једини начин. Када би СРС имао бланко оставке посланика из клуба „Напред Србијо”, могао би да их поднесе Административном одбору на разматрање. У садашњој ситуацији, тај одбор не би имао на основу чега да врати мандате СРС-у, каже Благојевић.

Да мандати треба да остану „Николићевим посланицима” сматра и бивши судија Уставног суда Слободан Вучетић који каже да за одузимање мандата није испуњен услов из члана 102. Устава.

Поменути члан Устава каже да је „народни посланик слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика”. Оваква одредба декларативно је власништво над мандатом доделила посланику, без обзира на чланство у странци, али су у пракси партије то решавале бланко оставкама посланика, а које би биле активиране ако дођу у сукоб са странком.

Пошто овога пута оставки нема, Драган Тодоровић каже да ће највероватније морати да посредно доказују да су власници мандата, али да ће свакако искористити сва уставна и законска права. Он, међутим, није желео да објашњава које су то могућности, нити који би евентуално био први наредни корак уколико Административни одбор, као што се очекује, одбије њихов захтев.

Он наводи да постоји начин да докажу да су они учествовали на изборима и освојили те мандате, подсећајући на Закон о финансирању политичких странака по коме и даље добијају новац за свих 78 посланика, као и то да су у више локалних скупштина одлуком судова мандати припали СРС-у па би било нелогично да пракса на републичком нивоу буде друкчија. На примедбу да су у сваком од тих случајева постојале бланко оставке, што овога пута није случај, Тодоровић каже: „Хајде да оставимо то сада по страни, јер ћемо због тога поднети кривичну пријаву и против Томислава Николића и против неких других бивших чланова који су на локалном нивоу неовлашћено подносили или повлачили те оставке. Подсећам вас да закон који би требало да прецизира ту уставну одредбу никада није донет и да је сад потпуно нејасно шта би се догодило кад би на пример некоме од ових посланика који су прешли код Николића престао мандат – ко би га заменио.

Николић не може да замени посланика

Иначе, према још важећем закону о избору народних посланика, који још није усклађен са Уставом, посланику мандат може да престане пре времена ако је правоснажном судском одлуком осуђен на казну затвора безусловно у трајању од најмање шест месеци или лишен пословне способности, ако преузме посао који је по закону неспојив са функцијом посланика, ако изгуби држављанство, ако му престане пребивалиште на територији Републике Србије или ако умре.

(/slika2)Судећи по ономе што каже Марко Благојевић, Николићу остаје само да се нада да се ништа од горепоменутог неће догодити неком од његових присталица у парламенту , јер замену за тог посланика „свакако не може да одреди посланички клуб „Напред Србијо”, поготово ако прерасте у политичку партију, зато што нису ни учествовали на изборима и немају листу са које би могли да попуне то упражњено место”. Замену за тог посланика, каже Благојевић, могао би да одреди СРС.

Радикали су, ипак, спремни да прихвате нову реалност (док се, каже Тодоровић, не реши питање мандата) и да места у одборима траже у складу са новим бројним стањем.

И на први поглед ту не би требало да буде никаквих проблема, јер, према речима Јоргованке Табаковић из клуба „Напред Србијо”, садашња председница Одбора за финансије каже да неће бити никакав проблем да кад у одбор стигне захтев радикала за њену смену то стави на дневни ред.

„Нама по броју посланика припадају два председничка места у одборима и свесни смо да не можемо да задржимо два најјача – финансије и Административни одбор”, каже Табаковићева и још једном потврђује да никако неће пристати на смену Томислава Николића са места председника Административног одбора. На питање зашто је важно да то место задрже кад је готово извесно да тај одбор ко год га водио неће доделити мандате радикалима она одговара да то није питање мандата и места у одборима, мада наравно, неће препустити ништа на шта им Устав даје право. „Постоји реална опасност да ће се и одбор уколико га преузме неко из СРС-а увући у неку врсту блокаде у којој је већ скупштина. Николић треба да остане на том место управо због начина на који се СРС бави посланичким мандатима и које методе користе”, каже она.

Јавна је тајна и да Николић у томе да остане на том месту има прећутну подршку владајуће коалиције, између осталог и због тога што су радикали за то место, бар како тврде у владајућој коалицији, предложили Вјерицу Радету, познату по томе да не бира речи у обрачуну са политичким неистомишљеницима.

Владајућа већина, међутим, склона је, судећи по изјавама њених представника у парламенту, да све ово посматра само као сукоб бивших и садашњих радикала, који би некако требало сами да реше, док с друге стране сукобљене стране, а пре свега СРС покушава да докаже да је све то и те како ствар владајуће коалиције која је све то и иницирала.

У међувремену, парламент поново не ради, а коалиција на власти озбиљно размишља да блокаду превазиђе променом пословника, по свему судећи, ограничавањем дискусије. Надајући се да ће се проблем мандата тако са скупштинске говорнице преселити на неко друго место.

Гордана Новаковић

----------------------------------------------------------

А паре као да ништа није било

Још једна од нелогичности у нашој парламентарној пракси, која се сада не јавља први пут јесте и та да члан 4. Закона о финансирању политичких партија предвиђа да новац добијају странке „чији су кандидати изабрани за посланике” и то тако да се 30 одсто дели свим странкама подједнако, а остатак сразмерно броју посланичких места. Због тога што је наведено да је реч о партијама чији су кандидати изабрани за посланике право на буџетска средства негирано је до сада странкама које су постајале парламентарне захваљујући посланицима – пребезима, или због расцепа у некој парламентарној партији. Према наводима програмског директора организације Транспарентност Србија Немање Ненадића „при расподели дела новца сразмерно учешћу у парламенту (70 одсто), до сада, погрешно је гледано почетно бројно стање посланика (после избора), а не стварно стање (у моменту исплате)”. „Таквим поступањем није поштовано правило поделе буџетског новца према броју посланика, а могли смо да дођемо и у парадоксалну ситуацију – да се финансира нека странка која остане без свих посланика. Због тога је потреба промена закона, а у међувремену постојећи закон мора се правилно примењивати. Дакле, ако посланици изабрани испред СРС-а направе нову странку, она не би, до следећих избора или промене прописа, имала право на буџетске приходе; с друге стране, део „буџетског колача” СРС-а требало би у наредним месецима умањити за онај број посланика који у међувремену напусти странку.