Велики кашаљ није заборављена болест

Иако се велики кашаљ сматра давно заборављеном болешћу, с времена на време се појављује, најчешће међу децом. Ове године у престоници је забележен нешто већи број оболелих, због чега су родитељи забринуто тражили савете лекара.

Број оболелих од великог кашља на територији Београда у последњих пет година се кретао од 29 регистрованих случајева 2018. године, 14 случајева 2019. године, три случаја 2020. године, два случаја 2021. године, док у 2022. години није било пријављених оболелих од великог кашља. Али током 2023. године пријављено је 36 случајева у престоници.

Примаријус др Ивана Беговић Лазаревић, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, појашњава да је велики кашаљ или пертусис акутно заразно обољење изазвано бактеријом Bordetella pertussis. Након периода од седам до 10 дана (најдуже 21 дан) од контакта са оболелом особом, долази до појаве првих симптома болести. У типичној клиничкој слици великог кашља препознају се три стадијума обољења. У катаралном стадијуму су доминантни симптоми и знаци слични прехлади (кијање, цурење из носа, благо повишена телесна температура или одсутност њеног пораста, благ кашаљ), који трају једну до две недеље. У другом, пароксизмалном стадијуму, са појачавањем симптома и знакова обољења из првог стадијума долази до значајног погоршања тегоба у смислу интензитета и учесталости кашља са пароксизмима, нарочито током ноћи.

– Други стадијум инфекције траје од једне до шест недеља. Између напада кашља особа не мора одавати утисак да је болесна. У последњем, реконвалесцентном стадијуму, који траје недељама и месецима након почетка болести, постепено долази до повлачења тегоба и потпуног опоравка оболелих. Најчешћа компликација великог кашља је запаљење плућа која је и најчешћи узрок смрти код оболеле одојчади. Неуролошке компликације као резултат смањеног дотока кисеоника у мозак су конвулзије и енцефалопатија. Остале блаже компликације су запаљење средњег уха, анорексија, дехидратација, а као последица повећаног притиска приликом пароксизмалног стадијума долази до крварења из носа, појаве киле и пнеумоторакса – наглашава др Беговић Лазаревић.

Болест је примарно изазвана токсином. Бактерија се причврсти за трепљасти епител респираторног тракта и лучи токсин који изазива парализу „трепљи”, запаљење и отежано избацивање респираторног секрета.

Пертусис је болест људи и није утврђено постојање другог „резервоара” инфекције. У највећем ризику за озбиљне компликације и смртни исход су одојчад млађа од 12 месеци, која су невакцинисана или непотпуно вакцинисана. Најзначајнији „резервоари” инфекције за одојчад су мајке, са учешћем од преко 30 одсто. Према резултатима доступних студија, 12–26 одсто одраслих особа са продуженим кашљем серолошки је позитивно на пертусис и зато представљају значајне резервоаре за даљи пренос инфекције.

– Болест се преноси са оболеле на здраву особу капљицама респираторног секрета које се ослобађају кашљањем и кијањем током катаралног стадијума болести, када су оболеле особе најзаразније за своје окружење као и у прве две недеље после појаве кашља. Ређе се проузроковач може пренети индиректно преко свеже контаминираних предмета из околине оболеле особе. Упркос резултатима постигнутим имунизацијом, велики кашаљ је и данас водећи узрок смрти међу заразним болестима против којих се спроводи имунизација. Стечени имунитет након прележане болести није трајан (траје од пет до 10 година). Поред тога ни вакцином индукован имунитет не траје дуго. Иако је Bordetella pertussis присутна у свим деловима света, највеће стопе инциденције су у земљама са ниским обухватом имунизацијом међу млађом децом (земље у развоју). У развијеним земљама највише оболевају невакцинисане бебе, а затим се региструје пораст оболевања код тинејџера. Према подацима Светске здравствене организације, током 2018. године на глобалном нивоу оболело је више од 150.000 особа – истиче наша саговорница.

Најефикаснија мера превенције великог кашља је вакцинација. Она је у складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима обавезна за сва лица одређеног узраста. Имунизација против великог кашља почиње код беба са навршена два месеца и спроводи се петовалентном вакцином у три дозе са размаком од најмање четири недеље између доза. Прва ревакцина се даје у другој години, годину дана (најкраће шест месеци) након спроведене примарне серије петовалентном вакцином. Друга ревакцина се спроводи четворовалентном вакцином и даје се у оквиру припрема за полазак у први разред основне школе (најкасније у току првог разреда).