Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

И политичари криви за финансијску кризу

Џорџ Буш (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. октобра – Американци стежу каиш, мање троше, више штеде – што су радње које им најтеже падају. Толико су се стисли, показују такође текућа истраживања, да „не купују” ни нови курс власти којим је обећано ублажавање финансијске кризе.

Разлози за ванредну потрошачку уздржаност сваке врсте повећани су не само због уздрмавања несолидних фирми Волстрита и процена да долазе „још тежа економска времена”, већ и због пада поверења у политичаре. Ојађени или бар нервозни грађани сматрају да су представници власти такође одговорни за потресе на тржиштима новца, некретнина и хипотека, јер се нису потрудили да делују превентивно иако су поводи за такву акцију били поодавно оправдани (за разлику од „превентивног” војног напада на Ирак).

Такве слутње лаика добијају потпору у налазима низа стручњака. Пакет стабилизационих мера – вредан више од 700 милијарди долара – Бела кућа и Конгрес (парламент) усагласили су добрим делом и због потребе да „оперу руке” од грешака и пропуста које су претходно починили – констатује данас „Лос Анђелес тајмс”, позивајући се на изјаве независних експерата и надлежних званичника.

Чланови и извршне и законодавне власти су, додаје се, досадашњим потезима допринели хаотизацији финансијског тржишта – која прераста у глобалну заразу, наговештавајући и опасност да се истумба светски поредак и потребу да се постојећа правила у њему „темељно промене”. Укратко: и Бела кућа и Конгрес су годинама повлађивали интересима крупног капитала, без воље да предупреде очигледно растуће ризике, дајући предност сопственим политичким над општим потребама – сугерише се у анализи калифорнијског дневника.

Већ девет година политичари су, наиме, омогућавали да се у име светиње слободе тржишта укидају извесна ограничавајућа правила, са уверењем да „пијаца” најбоље уређује сама себе. У том уверењу их није поколебала ни „афера Енрон” (водећег трговца енергентима, повезаног са администрацијом Џорџа Буша и по земљачкој, тексаској линији) у којој се 2001. године испоставила велика обмана – коришћењем одсуства регулативе – чије су последице подриле поверење у веродостојност књиговодствених и берзанских података.

Хроничари су потом забележили да би „скандал Енрон” вероватно ударио главни печат Бушовој владавини да није убрзо потом дошло до терористичких удара отетим путничким авионима, за чим је стратешки примат добио „глобални рат против тероризма”, с главним бојиштима у Авганистану и Ираку. Нешто од те слутње се ипак потврдило. Буш завршава други мандат тако што домети финансијских потреса, по економистима и анкетираним грађанима, сада надмашују и изазове спољних оружаних интервенција.

Актуелном финансијском кошмару погодовали су и претходници актуелног распореда власти, при чему одговорност пада на елиту обеју главних странака, Демократске и Републиканске – бележи лосанђелески лист. И једни и други су, прецизира се, првенство давали подмиривању финансијских потреба њихових изборних кампања, тако да су „гледали кроз прсте” донаторима који су, за узврат, тражили уклањање „препрека слободном предузетништву”.

Као да је функционисао систем „ја теби, ти мени”. Нешто од тога опстаје и сада.

Док присталице либералне економије критикују повећавање државног интервенционизма као неприкладно систему тржишта, у коме су „слободни не само узлети него и падови”, други познаваоци упозоравају да је опет на делу систем узајамне припомоћи. Власти, кажу критичари, интервенишу у прилог онима с којима су заједно (укључујући, донекле, део грађанства који је преценио и своје могућности и обећања „одозго”) изазвале кризу, с циљем да одговорне стране из свега изађу „прочишћене” и очувају разрађено устројство.

У таквој ситуацији, уз најновија усијања пред председничке и парламентарне изборе до чијег је одржавања остало мање од месец дана, неизбежне су и – дозе кајања. „Конгрес заслужује више прекора него ико”, каже републикански члан Представничког дома Кристофер Шајс. Председавајући комитета тог дома за надзор и реформу управе, демократа Хенри Вексман указује да су „грешке у регулацији и финансијска претеривања довели до слома на Волстриту” и заказао је низ „пропитивања”, која су данас почела.

Као пример могућег утицаја новца на доносиоце одлука, „Лос Анђелес тајмс” наводи случај „Фани Ме” и „Фредија Мека”, два гиганта хипотекарног тржишта. Пре него што их је недавно практично национализовала, држава их је фаворизовала, чему су, вероватно, допринели и позамашни новчани прилози.

Само садашњи чланови Конгреса су од „пара Ф” – од којих је стартовала садашња криза – добили донације у износу од 4,8 милиона долара, евидентирао је Центар за саосећајну политику.

Све је, ипак, почело поодавно, тврди политиколог Лоренс Џекобс са Универзитета Минесоте и коаутор књиге „Приватна злоупотреба јавног интереса”. По њему, „грозница укидања норми (дерегулација) траје још од краја шездесетих, с тежњом да се утицај власти готово избрише и тезом да ће то донети и већу динамичност тржишта и бољитак земљи у целини”.

Беше што беше. Сада је у оптицају друга веза – спасавање тржишта интервенцијом власти којом се, после дугог брисања норми, од пореских обвезника скупља данак за опоравак олако десистематизованог система.

М.Пантелић

------------------------------------------------

Следе нови крахови банака

Вашингтон, 6. октобраМноге банке неће преживети, упркос државној „инјекцији” од 700 милијарди долара за поновно успостављање реда на финансијском тржишту. Прогнозу о новим краховима АП поткрепљује извештајима да предстоје и други потреси, који нису обухваћени садашњом рекордном новчаном потпором.

Медији уједно указују да ће ове драме оптеретити нову власт САД и да није извесно како ће се с тим бременом носити, независно од тога ко ће доћи на чело Беле куће – демократа Барак Обама или републиканац Џон Мекејн.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.