Договор уместо судског поступка прихватило 160.000 запослених

Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова додељен је прошле недеље престижни сертификат о потврди квалитета „ефикасан корисник” (КАФ), као првој институцији у Србији која је испунила прописане стандарде квалитета. Сертификат је агенцији доделио Регионални центар за менаџмент квалитета, који је део Регионалне школе за јавну управу (РЕСПА), иначе заједничке организације земаља западног Балкана и ЕУ. То је био повод за разговор са др Ивицом Лазовићем, директором агенције.

Шта је КАФ систем управљања квалитетом?

КАФ се темељи на заједничким европским принципима и вредностима управљања јавним сектором. Република Србија је додељивањем овог сертификата агенцији постала део европске мреже CAF. Овај модел управљања квалитетом омогућава нам да се у самој организацији боље међусобно разумемо, као и да потпуно отворено дискутујемо о унапређењима, а све у циљу да се постигну што бољи свеобухватни резултати за запослене и послодавце, али и за друштво у целини. CAF сертификат нас обавезује да континуирано постављамо нове, али реалне и достижне циљеве. Предност овог модела је што је потпуно бесплатан. У корак с дигитализацијом, грађани сада имају могућност да електронским путем покрену поступак на сајту агенције, као и кроз мобилну апликацију, али и да нам поставе питање или дају сугестију у вези с нашим радом. На овај начин стварамо заједно с грађанима јавну администрацију која је потпуно по мери грађана. Такође, организовали смо радионице за повећање видљивости агенције, с обзиром на то да су спроведене анкете показале да постоји потреба да се идеја алтернативног решавања радних спорова више приближи грађанима, а то су само неки од почетних корака на путу нашег континуираног унапређења.

Које су кључне предности решавања радних спорова пред агенцијом у односу на судски поступак?

Вођење поступка пред агенцијом је бесплатно за стране у спору, док судски поступак носи са собом трошкове заступања и судских такса, а уз то су и дуготрајни. Сведоци смо да вредност судских трошкова често премаши вредност самог спора. Такође, у поступку пред агенцијом странке могу у року од 30 дана од отварања прве расправе да добију извршну исправу, а да при томе не наруше своје односе. Наиме, да би се стране у спору помириле, односно да би мирно решиле радни спор, мора да постоји добра воља обе стране, тако да током решавања спорова постоји дијалог између њих у циљу да се спор реши и увек је арбитражно решење засновано на споразуму страна управо оно које се у пракси, у највећем броју случајева, добровољно изврши.

Који се спорови најчешће решавају пред агенцијом?

Запослени, али и послодавци најчешће нам се обраћају поводом различитих врста исплата почевши од зараде, трошкова за долазак и одлазак с рада, накнаде за исхрану, отпремнине при одласку у пензију до јубиларних награда, али и поводом злостављања на раду. С обзиром на то да је Влада Републике Србије, кроз два закључка, препоручила корисницима јавних средстава да спорове решавају пред агенцијом, доста поступака имамо и у јавном сектору. Занимљива је процена да од 36 покренутих колективних радних спорова у прошлој години пред агенцијом, број запослених радника на које се примењују донете препоруке и потписани споразуми, као резултат мирног решавања спорова, достиже цифру од скоро 160.000 запослених, односно скоро седам процената свих запослених у Републици Србији, што говори о значају овог института. Према нашим проценама, послодавци и запослени су само на судским трошковима на овај начин уштедели суму од преко 100 милиона динара.

Колико су запослени и послодавци спремни да воде поступак пред агенцијом?

Број поднетих предлога за мирно решавање радних спорова расте. Годишње се води више од хиљаду поступака. Треба истаћи и да је овај поступак добровољан те да зависи само од страна у спору да ли ће покушати да реше спор мирним путем. Арбитри и миритељи који доносе решења и препоруке су независни стручњаци и експерти радног права, а бира их посебна комисија коју чине представници репрезентативних синдиката, послодаваца и Владе Републике Србије. Стране у спору саме бирају поступајућег миритеља и арбитра из именика миритеља и арбитара, а тек уколико нема сагласности, директор агенције одређује поступајућег арбитра. Дакле, арбитар указује странама у спору на могућност споразумног решавања спора, што значи да се предност даје вин-вин решењу, које је у интересу обе стране. Бесплатност поступка врло често опредељује и самог послодавца да прихвати мирно решавање радног спора и тиме избегне плаћање судских трошкова у ситуацијама када је потраживање запосленог неспорно. У пракси, чињеница је да послодавци већину спорова изгубе у случајевима када је реч о правима која су прописана и гарантована Законом о раду.

Како се запослени и послодавци могу обратити агенцији?

Поступак пред агенцијом се покреће једноставно и растерећен је формалности. Довољно је да се електронским путем на сајту агенције www.ramrrs.gov.rs унесу основни подаци о подносиоцу, другој страни и предмету спора или попуни једноставан образац и достави на адресу агенције и ви сте покренули поступак. Агенција даље поступа у веома кратким роковима, који су од три до пет дана, а цео поступак се окончава у року од 30 до 60 дана. Наравно, ми смо јако усредсређени на грађане, зато смо између осталог и заслужили КАФ маркицу, те имамо читав низ сервиса: од апликација за мобилне телефоне, друштвених мрежа до бесплатне телефонске СОС мобинг линије на броју 0800/300-601. Само преко ове линије током прошле године пружена је стручна помоћ за више од 1.300 грађана.

У јавности се доста прича о новом немачком Закону о дужној пажњи у ланцима снабдевања који ће имати утицаја на компаније које послују у Србији, а извозе на немачко тржиште. Ту се наглашава и допринос који ваша агенција може пружити овим компанијама.

Немачки Закон о дужној пажњи у ланцу снабдевања ступио је на снагу у јануару 2023. године, а европска Директива о корпоративној одрживости дужне пажње је у расправи у Европској унији. Овај закон обавезује немачке компаније да од својих директних и индиректних добављача захтевају примену низа правила и стандарда у циљу заштите људских права и животне средине, укључујући и успостављање жалбених механизама. У области жалбених механизама за заштиту права радника, арбитража и мирење пред агенцијом веома су ефикасан екстерни механизам који је у Србији јако развијен и може бити од велике користи овим компанијама. Ми смо у овом закону, који захтева формирање интерних жалбених механизама за послодавце који извозе у СР Немачку, видели прилику за афирмацију услуга агенције као екстерног жалбеног механизма нашој привреди. Наиме, активно учествујемо у промоцији овог института у приватном сектору и саветујемо приватне послодавце да се у бесплатном поступку споразумеју са својим запосленима и тиме постигну решење које је добро за обе стране.

Да ли је могуће растеретити судове алтернативним методама за решавање спорова?

Опште је познато да су судови и судије у Србији преоптерећени, да се решава велики број предмета, па се често могу пронаћи информације, од званичних извештаја до штампе, са готово невероватним цифрама. Говори се о броју од милион предмета годишње само у београдским судовима, до више од 700 предмета по судији. Посебно су бројни радни спорови, па тако и ту у јавности имамо високе цифре које се крећу од 35.000 до 50.000 предмета годишње. Могућности за растерећење судова су многобројне и многе се примењују, с више или мање успеха, од организовања система, уједначене оптерећености појединих судова и судија, делегације надлежности и овлашћења до примене алтернативних метода за решавање спорова. Мирење и арбитража су методе којима је наше радно законодавство и пракса поклонила поверење, доношењем Закона о мирном решавању радних спорова. Ове методе се у Србији примењују око 20 година и доприносе растерећењу судова, тако да можемо рећи да алтернативне методе доприносе растерећењу судова.

Колико поступака је агенција решила и да ли мирно решавање радних спорова може да буде адекватна алтернатива дуготрајним судским поступцима?

Од почетка свог рада, 2005. године, до данас, пред агенцијом је вођено више од 22.000 поступака. Дакле, постојала је добра воља и вера у поступак, а судови су на овај начин растерећени значајног броја предмета. Кроз бесплатан и ефикасан приступ правди могу се решити, осим индивидуалних, и бројни колективни радни спорови, као и дуготрајни штрајкови од којих сви трпе штету, послодавци и запослени, али и грађани као крајњи корисници услуга.