Сад долар круни евро

Финансијски цунами са Источне обале Америке ових дана је свом силином запљуснуо западне обале Европе. Прве на удару нашле су се Ирска, Енглеска, Немачка, али и Швајцарска, која није у ЕУ и још љубоморно чува свој франак, али је њена UBS банка морала да „калне” свих 36,7 милијарди долара за скупу игру на америчком хипотекарном тржишту. Колико ће тај цех платити уједињена Европа знаће се после јучерашњег састанка свих 27 министара финансија у Луксембургу, али владе земаља Старог континента предузимају све што је до њих да његов износ сведу на најмању меру.

Такав развој догађаја није могао да се не осети и на курсевима валута са обе стране Океана. Евро тренутно вреди, на индикативној девизној берзи у Лондону око 1,3550 долара и приближно 138 јена, што је око 18 и 15 одсто ниже у односу на максималне вредности које је, према оба такмаца, имао током ове године. У свету се на такве флуктуације (не) гледа сасвим равнодушно, али у садашњим околностима такав сигнал може имати велике пословне реперкусије, поготово у односу на вредност акција и кретање капитала.

Искушење за оба финансијска тржишта, алии владе Америке и ЕУ, није како спречити колебање курсева, већ како спречити домино-ефекат у Европи и на осталим јаким светским тржиштима, попут Јапана или азијских „тигрова”, а да тај талас не погорша светске привредне перформансе. А то је више него извесно.

Према подацима билтена Економског института „Макроекономске анализе и трендови”, привредна активност у ЕУ и САД пала је подједнако – по 1,7 одсто. У ЕУ је то шаролико, али и без актуелне финансијске кризе, привреде два од три темеља светске привреде опасно су се заљуљале. Рецесија је већ на сцени. Да ли може бити дубља? Можда. Много зависи од тога да ли ће ЕУ наћи ваљане одговоре на сва отворена питања које је крах америчког инвестиционог банкарства испоставио у најоштријој форми.

Пошто и светска привреда ради и опстаје по систему „спојених судова”, у коме ниједан потез с једне стране не може проћи без реакције на другој, а свима је интерес да се што пре успостави каква-таква равнотежа, сви грчевито траже најбоља решења. Ако Америци није сметало да месецима долар губи покоји промил, јер је то обилато компензовала јевтинијим извозом и већом конкурентношћу, тренутан раст вредности њене валуте неће јој много одмоћи, али ни помоћи. Њој је више стало до смиривања не само финансијског, већ и свих осталих тржишта, а то неће ићи ни брзо, ни лако, нити једносмерно.

Уједињена Европа ће учинити своје, поготово 15 земаља Европске монетарне уније, којима је евро домаћа валута, али и свака земља се сама „чеше” где је највише „сврби”. Тако је Немачка донела превентивну одлуку да гарантује за сваки евро уштеђевина у својим банкама. Обећала је да ће стати иза сваке своје банке и њеног угроженог капитала. Циљ је да се избегне паника и грабеж уложених пара.

Где смо ми у свему томе?

Упркос благим „седатив” изјавама гувернера НБС Радована Јелашића, као најпозванијег, по којима Србија није много угрожена у првом налету тог разорног таласа, као мала и отворена економија, платиће свој део цеха. Без сваке сумње. Да ли само скупљим кредитима, скромнијим износима страних директних инвестиција, нешто нижом стопом индустријске производње, односно бруто домаћег производа или можда нечим драстичнијим, као што је, рецимо, повлачење капитала из „наших” банака са туђим новцем ради спасавања централа у Европи, остаје да се види.

То што је курс динара пао за динар и нешто јаче за само 24 сата и што је НБС била приморана да интервенише са 40 милиона евра на међубанкарском тржишту, не би ли онемогућила још драстичнији пад националне валуте, не мора ништа да значи осим уобичајене и сасвим разумне дневне интервенције. Биће мука ако таква пракса учеста, а интервенције НБС почну обилније да круне девизне резерве. Београдска берза из дана у дан трпи озбиљне ударе и пад вредности свих индекса, јер је сасвим извесно да се поједини инвеститори полако повлаче са нашег тржишта и динаре мењају у евро, а то не може да остане без утицаја на курс динара.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Министри усвајају антикризне мере

Министри економије и финансија 27 земаља-чланица Европске уније јуче су у Луксембургу покушали да усвоје заједничке мере за решење текуће финансијске кризе, која је за европске земље најгора од Другог светског рата.У саопштењу се изражава нада да земље ЕУ могу постићи „јединствен општеевропски прилаз у решавању кризе и да ће у томе тесно сарађивати”. Ми ћемо усвојити неопходне мере за постизање стабилности финансијског система”, изјавио је Жан-Клод Јункер, луксембуршки премијер и председавајући министара финансија зоне евра.

Јункер је нагласио, како су пренеле новинске агенције, да је приликом јучерашњег скупа министара финансија зоне евра постигнута сагласност да се ни у ком случају не сме дозволити пад регионалног финансијског система, као ни пад нити једне „системски важне финансијске институције”.

Танјуг