Тријумф најбољих „Трампових ученика"

„Знате ли која је разлика између генија и лудака?”, упитао је Хавијер Милеи у једном јавном наступу и као из топа одговорио: „Успех.”

Да има истине у овој доскочици, самопроглашени анархокапиталиста, који је у младости зарадио надимак Локо (Луди), доказао је тако што је ушао у аргентинску историју. Не као Лионел Меси кад је у Катару прошле године завршио на раменима саиграча из аргентинске репрезентације са „богињом” у рукама, иако је и он некад играо фудбал, већ као нови председник јужноамеричке државе која се урушава под теретом троцифрене инфлације.

Овај либертаријански економиста, који под мотом „горе не може бити” најављује крај пропадања Аргентине увођењем долара и кресањем јавне потрошње, успео је за само годину и по од како је ушао у Конгрес да освоји и „политички Олимп”.

ШОК ЗА ЕУ: Његовом европском десничарском „саборцу” Герту Вилдерсу тек после 25 година бављења политиком пошло је за руком да освоји највише гласова на изборима и постане најозбиљнији кандидат за новог холандског премијера. За разлику од Милеија, чија је победа у својевремено једној од десет најбогатијих земаља на свету, у којој данас 40 одсто становништва живи у сиромаштву, била донекле очекивана, изборни успех антиисламске десничарске Партије слободе (ПВВ) уздрмао је холандску политичку сцену и шокирао Европску унију.

И Милеи и Вилдерс су популисти у Трамповом маниру и свако од њих двојице на свој начин је искористио нагомилано незадовољство грађана у својим земљама. У Аргентини је у последњих двадесет година стасала генерација младих која зна само за економску кризу.

Стога бирачима, уморним од перониста огрезлих у корупцијским скандалима, није требало много да поверују у политичке пречице разбарушеног месије који на митинзима витла моторном тестером.

Вилдерс, који не крије да му је узор Виктор Орбан, искористио је широко распрострањену фрустрацију због прилива илегалних миграната да удвостручи број места у парламенту. За разлику од претходних избора, овај 60-годишњи политички ветеран у кампањи је ублажио антиисламску реторику. Није помињао забрану Курана ни затварање џамија.

После Италије, победа крајњих десничара у још једној од шест земаља које су 1957. удариле темељ Европској унији озбиљно је упозорење традиционалним политичким партијама левог и десног центра „зачараним” неолибералном агендом уочи избора за Европски парламент 2024. године.

Ако та све отуђенија политичка каста и даље буде више слушала налоге из Вашингтона него вапаје незадовољних бирача који траже одбрану својих нација, граница и права, лако се може десити да „европска тврђава” не издржи следеће налете десничарских олуја.

МАЈДАН 3: Володимир Зеленски би већ могао да пише мемоаре у којима би испричао узбудљиву причу како је избегао шест атентата. На десетогодишњицу протеста на кијевском Тргу Мајдан, на којем је по цену 100 људских жртава свргнут проруски председник Виктор Јанукович, закотрљала се прича о „Мајдану 3”. За Вашингтон и Брисел „Мајдан 2” је био неопходан камен темељац у, нажалост, нимало романтичном украјинском брзом путу у НАТО и ЕУ. Кремљ нема дилему у оцени протеста 2013. године. То је био један у низу потеза противника на геополитичкој шаховској табли који су довели до тога да руски тенкови 23. фебруара 2022. уђу у Украјину. „Ми то зовемо ’Мајдан’, али, у ствари, то је био државни удар који је спонзорисан из иностранства”, каже Путинов портпарол.

У ситуацији када амерички Ен-Би-Си најављује да амерички и европски званичници већ озбиљно разматрају могуће последице преговора с Русијом, укључујући и оно чега треба да се одрекне, Зеленски је лансирао причу о „Мајдану 3”. Наводно, то је назив кодног плана руских служби да га свргну с власти до краја године.

Нема сумње да је украјински председник „трн у оку” Москви, али Зеленски са својим нереалним захтевима све више постаје и баласт у посредничком рату с Русијом, који САД очито хоће некако да заврше, али тако да Запад изађе што мање озлеђен. Поготово откако је пропала украјинска контраофанзива, а у међувремену букнуо крвави сукоб Израела против Хамаса. Тешко ко озбиљан још мисли да Кијев, који је, ако је веровати Сергеју Шојгуу, од почетка месеца изгубио 14.000 војника, може да победи Русију.

ПОВРАТАК ОТПИСАНОГ: Био је то филмски обрт достојан неке можда будуће „Нетфликсове” серије о закулисним играма „хероја” и „зликоваца” Силицијумске долине. Неколико дана након што му је управни одбор уручио отказ, Сем Алтман се тријумфално вратио на чело „Опен АИ” компаније која је направила вештачку интелигенцију за широке народне интернет масе – „Чет ГПТ”.

Како се сада открива из писма стручњака одбору, Алтман је отпуштен јер су се чланови одбора изгледа уплашили превише брзог пробоја у пројекту „Кју-стар”. Нови модел „суперинтелигенције” успешно решава математичке задатке у којима постоји само један тачан одговор. Практично, то значи да вештачка интелигенција (ВИ) већ поседује способност „размишљања” веома сличног људској интелигенцији.

Шта ако нека суперинтелигентна машина налик „Халу 9000” из Кјубрикове „Одисеје у свемиру” сутра одлучи да је човечанство сувишно на Земљи?

Страх од комерцијализације оваквог типа вештачке интелигенције пре него што се разумеју последице до којих њена употреба може да доведе више није научна фантастика.