„Лоше” хемикалије утичу на здравље трудница и беба

Стручњаци из више европских земљама упозорили су на опасност такозваних ендокриних ометача, хемикалија које утичу на ендокрини систем и на тај начин изазивају бројне ефекте на здравље. Научне студије показале су да оне могу да испоље ефекте на функцију штитасте жлезде и репродуктивног система, као и утицати на метаболизам. Изложеност овим хемикалијама током трудноће посебан је изазов будући да ове хемикалије пролазе плацентарну баријеру и могу потенцијално допринети и настанку проблема са растом и развојем новорођенчета, као и испољити ефекте на здравље oсобе у одраслом добу.

Зато је на критичној прекретници за законодавство ЕУ о хемикалијама у Бриселу одржан Пети годишњи форум о ендокриним ометачима.

На позив Европске комисије, на Форуму је учествовала и проф. др Александра Буха Ђорђевић, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, која за „Политику“ истиче да су поменуте хемикалије стране организму, да могу бити синтетског или природног порекла и када су присутне у нашем телу различитим механизмима могу довести до дисбаланса хормона и пореметити функционисање ендокриног система.

– Идентификација и ефикасно регулисање употребе ендокриних ометача је од изузетног значаја, јер омогућава ограничавање њиховог утицаја и заштиту људског здравља и животне средине. Форум је и ове године, окупио водеће научнике у овој области, политичаре, лидере у индустрији и представнике цивилног друштва и током два дана дискутовано је о најактуелнијим темама у области ендокриних ометача, укључујући најновије научна сазнања о утицају ових хемикалија на здравље људи и животну средину. Овогодишњи Форум у фокусу је имао утицај пер- и полифлуорованих супстанци (ПФАС), такозваних вечних хемикалија на  здравље људи. Ове хемикалије користе се у производњи нелепљивих премаза који се користе у нелепљивим тигањима и пекачима, затим у производњи папирне и пластичне амбалаже, одеће и намештаја отпорног на флеке, а могу се налазити и у козметичким препаратима. Иако је тренутно у плану доношење додатних ограничења и забрана ПФАС, постоји ризик да ће регулатива бити ипак блажа, имајући у виду велики обим коментара и предлога које су до сада упутили представници индустрије – каже наша саговорница.

Научници су током трајања Форума позвали представнике власти и доносиоце одлука на хитно усвајање и имплементацију ефикаснијег законодавства у овој области, а у циљу очувања здравља људи и животне средине.

Проф. др Александра Буха Ђорђевић је овом приликом представила резултате свог научног рада у овој области, као и иницијативу којом је током претходне две године координисала. У питању је пројекат „Информисана мама, здрава беба - како безбедно живети са хемикалијама” који је реализован у оквиру Удружења токсиколога Србије, а уз помоћ Министарства здравља.

– Супстанце које делују као ендокрини ометачи попут бисфенола, парабена, фталата, фитоестрогена, поменутих ПФАС хемикалија и многих других, присутне су у храни, води, ваздуху, као и предметима опште употребе, па смо овим супстанцама изложени свакодневно. Свакодневна изложеност њима, посебно у осетљивим периодима трудноће и дојења, јесте један од изазова савременог доба, поготово ако се у обзир узме недостатак јасних смерница о томе како се изложеност овим супстанцама може смањити. Стога је основни циљ ове иницијативе била едукација (будућих) мама о утицају хемикалија које ремете наш ендокрини систем на здравље новорођенчета, као и начинима на који се ова изложеност може смањити, посебно у најосетљивијим периодима живота – наводи др Буха Ђорђевић.

У оквиру овог пројекта настао је и информатор који су сачинили наставници и сарадници Катедре за токсикологију Фармацеутског факултета, а који је доступан за бесплатно преузимање на интернет страници Удружења токсиколога Србије.