Урађено 16 интервенција на срцу због аритмије

Ме­ди­цин­ски ти­мо­ви Ин­сти­ту­та за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти „Де­ди­ње” обо­ри­ли су ју­че ре­корд ура­див­ши чак 16 ин­тер­вен­ци­ја – кри­о­ба­лон ка­те­тер­ских абла­ци­ја атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је, ко­ја је нај­че­шћа арит­ми­ја ср­ца код љу­ди. Ова вр­ста по­ре­ме­ћа­ја ср­ча­ног рит­ма је је­дан од нај­че­шћих раз­ло­га за по­се­ту слу­жби хит­не ме­ди­цин­ске по­мо­ћи, зах­те­ва­ју­ћи у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма и бол­нич­ко ле­че­ње. Уко­ли­ко се пра­во­вре­ме­но не ди­јаг­но­сти­ку­је и от­поч­не са аде­кват­ном те­ра­пи­јом, ово ста­ње мо­же до­ве­сти до озбиљ­них ком­пли­ка­ци­ја као што су ср­ча­но по­пу­шта­ње и шлог. Про­це­ду­ра се из­во­ди у ло­кал­ној ане­сте­зи­ји и бла­гој анал­го-се­да­ци­ји, па­ци­јен­ти су опу­ште­ни или су ла­ко по­спа­ни у то­ку ин­тер­вен­ци­је.

Про­фе­сор др Ми­ло­ван Бо­јић, ди­рек­тор ин­сти­ту­та, на­гла­сио је за „По­ли­ти­ку” да ова уста­но­ва на­ста­вља да оба­ра европ­ске и свет­ске ре­кор­де и да је он по­но­сан на сво­је за­по­сле­не.

– На кра­ју ове ка­лен­дар­ске го­ди­не ми оба­ра­мо још је­дан свет­ски ре­корд, јер у ли­те­ра­ту­ри ни­смо про­на­шли да јед­на уста­но­ва ова­кве вр­сте мо­же ура­ди­ти ово­ли­ки број ком­плек­сних про­це­ду­ра у јед­ном да­ну. Овим по­ка­зу­је­мо да смо ор­га­ни­зо­ва­на здрав­стве­на ку­ћа, ко­ја има ло­ги­сти­ку и са­др­жај­ност у свом ра­ду, пот­по­мог­ну­та свим оста­лим слу­жба­ма. Све на­ше пра­те­ће слу­жбе функ­ци­о­ни­шу бес­пре­кор­но, у пр­вом ре­ду кар­ди­о­ло­ги­ја, по­том ане­сте­зи­о­ло­ги­ја, при­јем­на оде­ље­ња, ренд­ген и све је у функ­ци­ји овог успе­ха, и не са­мо успе­ха за овај дан не­го је то ве­ли­ка на­да на­шим па­ци­јен­ти­ма. По­ка­зу­је­мо да смо овла­да­ли овом ме­то­дом ко­ја се у све­ту при­ме­њу­је од 2010, код нас од 2014 – на­гла­сио је др Бо­јић.

Па­ци­јен­ти су го­ди­на­ма че­ка­ли на ова­кве ин­тер­вен­ци­је, на­во­ди наш са­го­вор­ник, а „Де­ди­ње” ће ура­ди­ти све да ли­сте че­ка­ња скра­ти.

– По­твр­ђу­је­мо да смо у ста­њу да же­сто­ко „уда­ри­мо” на ту ли­сту и да је не са­мо пре­по­ло­ви­мо не­го да је све­де­мо у нај­ре­ал­ни­је мо­гу­ће окви­ре. То мо­же ова уста­но­ва и на­ших шест, се­дам кар­ди­о­ло­га ко­ји ове про­це­ду­ре из­во­де. То су мла­ди љу­ди ко­ји се не­пре­ста­но уче и еду­ку­ју. Хва­ла на раз­у­ме­ва­њу Ми­ни­стар­ству здра­вља и Ре­пу­блич­ком фон­ду за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње. Ин­сти­тут „Де­ди­ње” је је­ди­на уста­но­ва у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји ко­ја има две са­ле за елек­тро­фи­зи­о­ло­ги­ју, ис­пу­ње­не нај­са­вре­ме­ни­јом опре­мом и струч­ним ка­дром, и за­то је на­ша елек­тро­фи­зи­о­ло­ги­ја јед­на од нај­бо­љих у ре­ги­о­ну – за­кљу­чио је др Бо­јић.

Пре­ма ре­чи­ма др Ми­ло­са­ва То­мо­ви­ћа, на­чел­ни­ка Оде­ље­ња за елек­тро­фи­зи­о­ло­ги­ју на овом ин­сти­ту­ту, у за­ви­сно­сти од прет­ход­ног тра­ја­ња арит­ми­је, струк­тур­них ка­рак­те­ри­сти­ка ср­ча­ног ми­ши­ћа, го­ди­на па­ци­јен­та и при­дру­же­них обо­ље­ња, успех ин­тер­вен­ци­је се раз­ли­чи­то про­це­њу­је. Код па­ци­је­на­та ко­ји има­ју нај­бо­љи од­го­вор на ову те­ра­пи­ју, успе­шност на­кон го­ди­ну да­на од из­во­ђе­ња про­це­ду­ре мо­же би­ти и ви­ше од 80 од­сто – ка­же др То­мо­вић и до­да­је да до­ми­нант­на енер­ги­ја ко­ја се ко­ри­сти у овим ин­тер­вен­ци­ја­ма је­сте ра­ди­о­фре­квент­на енер­ги­ја, чи­јим де­ло­ва­њем до­ла­зи до за­гре­ва­ња ми­о­кард­ног тки­ва, што до­во­ди до ис­кљу­чи­ва­ња кри­тич­них зо­на ко­је усло­вља­ва­ју на­ста­нак арит­ми­је.

– У по­чет­ку, ове ин­тер­вен­ци­је су ја­ко ду­го тра­ја­ле, и по ви­ше са­ти, а би­ле су по­ве­за­не и са ду­го­трај­ним ко­ри­шће­њем јо­ни­зу­ју­ћег зра­че­ња. Раз­вит­ком ком­пју­тер­ских ма­пинг си­сте­ма, као и ка­те­те­ра но­ви­јег ди­зај­на, до­шло је до бо­љих ре­зул­та­та, скра­ће­ња ин­тер­вен­ци­је до 90 ми­ну­та и зна­чај­не ре­дук­ци­је ко­ри­шће­ња ренд­ген­ских зра­ка. Ин­тер­вент­но ле­че­ње атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је увек је зах­те­ва­ло ви­со­ко­е­ду­ко­ва­но осо­бље ко­је мо­же ра­ди­ти ову вр­сту ин­тер­вен­ци­је. Та­ко­ђе, и у раз­ви­је­ном де­лу све­та са­мо до 30 од­сто па­ци­је­на­та ко­ји има­ју ин­ди­ка­ци­ју за ка­те­тер­ску абла­ци­ју атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је, на овај на­чин мо­же би­ти из­ле­че­но. Услед из­у­зет­но ве­ли­ке по­тре­бе за ко­ри­шће­њем абла­тив­них ме­то­да, ис­тра­жи­ва­ни су но­ви ви­до­ви енер­ги­је, та­ко да је 2010. го­ди­не у кли­нич­ку прак­су уве­де­на ткз. крио тех­но­ло­ги­ја, од­но­сно за­мр­за­ва­ње тки­ва, а све у ци­љу оне­мо­гу­ћа­ва­ња ства­ра­ња и одр­жа­ва­ња арит­ми­је. Тре­нут­но, нај­че­шћи об­лик ове тех­но­ло­ги­је је кри­о­ба­лон ка­те­тер­ска абла­ци­ја атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је, ко­ја је сво­јим при­сту­пом омо­гу­ћи­ла да про­це­ду­ра по­ста­не бр­жа, што ће омо­гу­ћи­ти да ве­ћи број па­ци­је­на­та до­би­је при­ступ овој вр­сти тех­но­ло­ги­је – ис­ти­че др То­мо­вић.

Осим др То­мо­ви­ћа за ин­тер­вен­ци­је су би­ли за­ду­же­ни и др Ве­ли­бор Ри­стић и др Де­јан Ко­јић, као и ти­мо­ви се­ста­ра и тех­ни­ча­ра Ин­сти­ту­та „Де­ди­ње”.