Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најраније космичке креснице

Прво светло (рачунарски приказ) (Фото Хардвард-Смитсонијева задужбина)

Већина научника је уверена да се космос зачео пре, отприлике, 13 милијарди и 700 милиона година и да су убрзо после зачуђујућег „Великог праска” (Big Bang) засветлуцале прве звезде. Потоња збивања – испрва спорије, потом све брже ширење – у сагласју су са општеприхваћеним учењем, названим Стандарни модел.

Најраније „космичке креснице” су давно згасле остављајући скромне трагове својег постојања. У дочаравању на рачунару, које су уприличили Наоки Јашида са Универзитета Нагоја (Јапан) и Ларс Хернквист из Хардвард-Смитсонијеве задужбине (САД), склопљена је прилично веродостојна слика како су изгледале. Чланак је недавно објављен у познатом часопису „Science”.

Шта су двојица истраживача предузела?

Услове из најранијих космичких дана који су покаткад упућивали на „мрачно доба” (првих 300 милиона година) укључили су у опонашање настанка прадавних „небеских бакљи” које су, по свему судећи, сијале попут потоњих звезда. Према поменутом приказу привлачна сила (гравитација) деловала је на најмање промене густине материје, гасова и тајанствене „тамне твари” одмах након страхотног распсрснућа (експлозија) уобличујући заметке првотних звезда.

Протозвезде, чија је маса достизала једва један постотак Сунчеве, биле су у стању да створе (синтеза) тешке елементе, али не као у доцнијим поколењима „космичких светиљки”. Дотични мозаик у грубим цртама приказује најдавније стварање и омогућује да се упоређује како су се звезде образовале у каснијим раздобљима, сматра Наоки Јашида, што ће, како се претпоставља, олакшати проучавање порекла планета и живота.

Звездана прашина

Изобиље хемијских елемената у космосу се увећало с нагомилавањем звезда, чије их је настајање и растакање разносило на све стране. Можемо да замислимо да су атоми и молекули у нашим телима одавно исковани у средиштима најранијих звезда. Сви смо ми саткани од звездане прашине.

Нема сумње да је начињен крупан и важан корак у одгонетању образовања и устројства најдревнијих „космичких фењера”. С више податка и у моћнијим компјутерима научници ће завирити даље у прошлост – у доба када су отпочелa стапањa атомских језгара (нуклеарна реакција).

Наоки Јашида је, према објашњењу астронома Волкера Брома са Универзитета Остин, тек на пола пута до коначног циља: управо је положио темеље за будући небодер. Истраживање мора да се настави да би се схватило како су се првобитне малецне звезде толико угојиле, слој по слој, до данашњих дивовских. Али ту искрсава сложенија физика, иште се кудикамо већа брзина израчунавања.

За сада је сасвим извесно: протозвезде су започеле нагомилавањем „космичких семенки” које су веома брзо постале звезде стотину пута крупније од нашег Сунца.

На измаку 2005. у цењеном часопису „Nature” (први потписник Александар Кашлински) обзнањено да је опажен одсјај првих звезда, а то значи да су астрономи завирили најдаље у прошлост или најраније у настанак космоса. Снимљено је једва приметно зрачење из времена од пре 13 милијарди година, из најранијег космичког детињства. Доказ опипљив, али не и сасвим убедљив. Из тих пражишки настала је грађа за будуће звезде, укључујући нашу.

Слабашан одблесак

После „Великог праска” владала је непрегледна тама, па је то раздобље – по угледу на Средњи век – прозвано „мрачним добом”. Никакво светлуцање није се видело у свеколикој помрчини.

Након 200 до 300 милиона година атоми водоника су се сјединили и упалили творећи веома сјајне пламтеће звезде. Засветлеле су као свици у ноћи, иако још није потпуно разјашњено како су изгледале.

Осматрачи неба нагађају где су се налазиле и колико су велике и сјајне биле.

Снимци начињени свемирским телескопом „Спицер” указују да је уочен слабашан одблесак најранијих (или најстаријих звезда) у свепрожимајућој тмуши и тмини. Да би га разликовали од свеопштег зрачења, научници из Годардовог центра (под окриљем НАСА) морали су да уклоне све шумове. Подвиг наличи прислушкивању гласа једног јединог гледаоца на препуном фудбалском стадиону.

Трачак светлости био је толико слабашан да је није могуће разлучити ниједну појединачну звезду. Изгледало је као да из авиона у даљини видите ноћно светло неког града.

У чланку се каже да су звездана јата с којих нам је бледуњава светлост стигла одавно, пре много еона, заувек ишчезла. Вероватно је то групни сјај милиона прворођених звезда.

У теоријским разматрањима се наговешћује да су празвезде имале стотинама пута већу масу од нашег Сунца и да су биле изузетно вреле, светле и краткоживуће. Свака је сијала најдуже неколико милиона година. Ултраљубичасто светло најстаријих звезда протеже се ка нижим енергијама, одликује се великим „црвеним помаком”, отуда га је могуће опазити једино у инфрацрвеном делу спектра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.