Величанствен и успешан културни пројекат

Последње октобарске дане, када се у Београду одржавала манифестација „Дани Ермитажа”, обележили су редови, стрпљиво чекање да се погледају изложбе једног од најпознатијих музеја на свету који је, иначе, део изузетно богатог културног наслеђа Русије; редови да се виде емотивна извођења и балетске представе које су уједно биле и омаж прослави века постојања српског балета који је управо и настао у историјској сарадњи руских и српских педагога и извођача. Због великог интересовања српске публике и на молбу Народног музеја у Београду, инклузивна изложба Ермитажа „Невидљива уметност“ продужена је до 21. јануара 2024. године.

Културна сарадња Србије и Русије почива на многим значајним пројектима, а последњи - „Дани Ермитажа”, потпуно је одушевио и обрадовао домаћу публику. Сумирајући утиске значајног међународног пројекта, Александар Дибаљ, копредседник Организационог одбора културне манифестације „Дани Ермитажа” и почасни конзул Србије у Русији, у разговору за „Политику” каже да му је најдраже што је домаћа публика са одушевљењем прихватила оно што је имала прилику да види на овом јединственом догађају.

Како је настала идеја да се „Дани Ермитажа” организују у Србији?

Идеја о одржавању велике изложбе под називом „Дани Ермитажа”  родила се када је „Гаспром њефт” завршио своје учешће у изради мозаика храма Светог Саве у Београду – главног храма и једног од симбола земље. Тако смо већ 2021. године почели да размишљамо о томе шта може да постане наша главна културна иницијатива у Србији, која би, притом, трајала годинама. Посаветовали смо се са нашим српским колегама и дошли до закључка да би најбоља идеја била да се направи велики програм сарадње с Ермитажом који је један од највећих музеја у свету. Директор Ермитажа Михаил Пиотровски је заиста одмах подржао ту идеју и већ у јануару 2023. године потписали смо споразум између наше компаније и Ермитажа. Веома је важно што смо од самог почетка имали подршку Министарства културе Србије. Наравно, веома је симболично што су први Дани Ермитажа изван граница Русије одржани управо у Србији.

Како се појавила идеја да се у програм Дана Ермитажа, осим изложби, по први пут укључе и концерти?

У фебруару ове године, Михаил Пиотровски, који је безусловни лидер нашег пројекта, и ја допутовали смо у Београд. Започели смо активно разматрање пројекта са српским Министарством културе. Као резултат тих разговора, родила се концепција Дана Ермитажа у Србији која се ослањала на историјско наслеђе Ермитажа, на руски балет и класичну музику. Наши партнери су постали Народни музеј и Народно позориште у Београду које је уједно ове године обележавало и 100 година балета у Србији. Управо зато је министар културе Маја Гојковић предложила да прикажемо не само изложбе, него и балетске представе, пошто српски балет своје формирање умногоме дугује руским кореографима и плесачима. Тако су на крају у концертни програм  Дана Ермитажа укључени и петербуршки Балет Јакобсон и познати руски оперски певач Василије Герело.

Зашто су за Србију биле изабране управо ове изложбе?

У Србији је традиционално веома велико интересовање за династију Романов. Зато су српски партнери били одушевљени идејом Ермитажа да одржи изложбу на којој би се приказале епизоде из историје руских царева кроз историју дворских порцеланских сервиса. Као резултат тога, изложба је и названа „Царски порцелан”. Вођа пројекта испред Ермитажа била је један од најбољих светских стручњака у области порцелана Ирина Багдасарова. Друга изложба Ермитажа у Београду, „Невидљива уметност”, постала је, по оцени стручњака, данас највећа инклузивна изложба у свету. Аутор изложбе и вођа тог пројекта Игор Малкиел првобитно ју је осмислио за слепе и слабовиде особе, како би и они могли да искусе уметност додирујући тачне реплике тако невероватних артефаката из колекције Ермитажа као што је најстарији тепих на свету или омиљена играчка сина Николаја Другог, царевића Алексеја. Али, изложба је одмах изазвала велико интересовање и код обичних посетилаца.

Како су се одвијале припреме за Дане Ермитажа? Како су распоређиване улоге учесника пројекта?

Наш руско-српски тим успео је да за свега шест месеци припреми тај велики културни пројекат. Вође пројекта испред Ермитажа радили су на припреми концепције и на уметничком вођству припреме и одржавања изложби. „Гаспром њефт” је преузео на себе не само организацију изложби, предавања и филмских премијера, него и продуцирање концерата. Партнери у Народном музеју и Народном позоришту пружили су нам сву неопходну помоћ и ми смо им веома захвални на томе.

„Дани Ермитажа” отворени су балетском гала представом, а затворени концертом познатог руског баритона Василија Герела.  Он је извео класичне оперске хитове, наполитанске и руске песме. Мало је познато да је концерт извео под високом температуром, те да је посебно емотивна била његова изведба песме „Тамо далеко”. Како сте Ви лично ово доживели?

Сала Народног позоришта у Београду била је попуњена до последњег места! Василиј Герело има не само изванредан глас, него и веома моћну енергију на сцени. Зато је веома зналачки управљао драматургијом концерта, и поред тога што је био болестан. И када је на крају извео једну од најважнијих српских националних песама „Тамо далеко“, цела сала је устала и приредила му дуготрајне овације. Био је то потпуни тријумф!

Рекли сте да је у основи „Дана Ермитажа” наслеђе чувеног музеја „Ермитаж”, руског балета и класичне музике. Сада кад је све завршено, да ли сте задовољни како је у јавности прихваћен овај интегрисани међународни културни пројекат?

Ни у својим најоптимистичнијим прогнозама нисмо могли да претпоставимо да ће пројекат постићи такав успех код српске публике! Првих недеља интересовање је било тако велико да су људи правили редове испред музеја преко читаве улице. Рекли су нам да је, изгледа, наше изложбе посетио рекордни број посетилаца. Зато смо пристали да, на предлог Народног музеја, продужимо изложбу „Невидљива уметност” до краја јануара 2024. године. На представама и концертима биле су пуне сале, а премијере два историјска филма „Петар Велики. Последњи цар и први император“ и „Императорке“ изазвале су такво интересовање, да смо били приморани да организујемо додатне пројекције.

Да ли ће „Дани Ермитажа” наставити да се одржавају и следеће године? Да ли ће постати традиционални?

Искрено се надам да ће Дани Ермитажа постати традиционални догађај у културном календару Београда. А ми ћемо заједно са Ермитажом и нашим српским партнерима учинити све што је могуће да се то и оствари. Већ разматрамо и будуће изложбе, али њихова реализација зависи од многих фактора. Па ипак, како је показало искуство првих Дана Ермитажа у Србији, када све стране максимално уложе своје снаге, на крају се чак и најамбициознији планови реализују!