Откривено шест нових облика живота

Мионица – Еколошки покрет „Оквир живота” из Мионице приводи крају шестомесечни пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1”, чији је циљ да се истражи шире подручје Споменика природе „Рибница” у мионичком селу Паштрић, како би се дошло до података о живом свету, на основу којих би се потенцијално предложило проширење овог природног добра. Веровало се да је ово заштићено подручје премало и да би требало заштитити већи део клисуре реке Рибнице.

У Теренским истраживањима живог света, заједничком раду научника и експерата са Биолошког факултета Универзитета у Београду учествовало је 29 грађанских научника и 13 стручњака из области биолошких наука. Евидентиране су 944 врсте, од тога највише инсеката – 456. Више од 130 забележених врста заштићено је националним и међународним законодавством. Коначно, откривено је 12 нових врста за Србију и шест врста које су сасвим нове за науку, које се могу се наћи само у подручју Рибнице и нигде другде у свету.

Према речима др Далибора Стојановића са Биолошког факултета Универзитета у Београду, откривене су три нове врсте стонога, две из групе предаторских стонога – хилопода и једна из групе гујиних чешљева. Све пронађене врсте стонога, нове за науку, трогломорфни су облици, односно адаптиране су животу у потпуном мраку, у условима пећинских екосистема или у дубљим слојевима земљишта.

– Реч је о ситним организмима, укупне дужине до један центиметар. Због специфичног начина живота изузетно је тешко доћи до открића оваквих врста и ово се може приписати изузетној срећи и заслуженој посвећености истраживача – наводи др Стојановић. И додаје да су поменуте врсте стонога откривене унутар Велике Врбичке пећине, широј јавности готово непознатог спелеолошког објекта клисуре реке Рибнице.

Поред нових врста стонога, истиче овај научник, врло су интересантни налази две врсте стигобионтних пужева адаптираних на услове живота у подземним водама. Једна је пронађена унутар Бошковића пећине, друга у пећинама и на извору Хајдучка чесма. Осим ових врста повезаних са подземним начином живота, у порти манастира Рибница, на светлосну клопку за прикупљање ноћно активних инсеката долетела је нова врста риличара, инсекта из реда хомоптера, чија биологија је још увек непозната, односно непозната је биљка хранитељка са којом се повезује, наводи др Стојановић. Додатно, према његовим речима, прелиминарни резултати указују да је на самом улазу Козје пећине откривена нова врста лажне шкорпије. Све новооткривене врсте су у поступку описивања од стране релевантних стручњака и до открића нових локалитета сматрају се локалним ендемитима клисуре реке Рибнице, закључује др Далибор Стојановић.

На основу прикупљених података дошло се до закључка да је шире подручје Споменика природе „Рибница” веома богато живим светом и да би заштићено подручје требало вишеструко повећати.

– Узводно од Рибничке пећине крију се предивни, а скривени делови клисуре реке Рибнице који нису обухваћени границама заштићеног добра. Биодиверзитет овог подручја указује да је реч о рефугијуму, односно да је простор клисуре реке Рибнице представљао прибежиште за врсте током екстремних догађаја. Имајући у виду промене климе, неопходно је да овакве просторе чувамо, негујемо и штитимо, да опстану у изворном облику – поручује др Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота”. Посебно је важно, додаје она, то што је значајан број врста током истраживања пронађен баш изван садашњих граница Споменика природе „Рибница”, што указује да се овај простор мора проширити узводно, од Рибничке до Шалитрене пећине.

Очекује се да ће истраживања бити настављена и следеће године.

Грађанска наука

Без обзира на степен образовања, узраст и предзнање из појединих области, грађани могу допринети научним сазнањима, јер жеља за откривањем и знањем јесте универзална вредност коју би требало код себе да негујемо, без обзира на то да ли смо научници или се бавимо сасвим другим занимањима, истиче др Ивана Радовић објашњавајући концепт грађанске науке који је релативно нов у Србији.

– Увек постоји нешто што можете одабрати као своје поље истраживања, томе се посветити и постати веома добар грађански научник. Можемо рећи да је грађанска наука врста хобија, али некада и прерасте те границе. Поједини грађански научници постали су познати у свету науке, посебно у областима биолошких наука и астрономије – наводи др Ивана Радовић.