Срби у новој светској слагалици

„У последњих неколико месеци у свету се дешавају тектонске промене о којима већина грађана у БиХ не зна ништа. Због ’западноцентричности’ овдашњих медија, грађани БиХ живе у информативној блокади. Западни медији о тим променама готово ништа не извештавају, а вести из света у БиХ пристижу по принципу копи-пејст из мејнстрим западних медија, док се у свету зида нови мултиполарни економски, финансијски и политички поредак.” Ови редови, које је у сарајевским „Данима” потписао економски новинар Елдар Диздаревић, очито се не односе на медије у Српској, а морале су бити шокантне за јавност у ФБиХ.

После првих успеха руске специјалне операције дошло је до неочекиваног крени-стани, напред-назад, када су се српски русофили нервирали и бринули, а они најгорљивији којима је „драже руско г... него америчка торта” тврдили, са неверицом, да је то само замка за противника. Напротив, у Сарајеву су медији преносећи једностране информације из западних агенција, тријумфовали са САД и ЕУ, као у анегдоти у којој слон и миш прелазе преко дрвеног моста, а миш узвикује „Чујете ли како тутњимо!” Испоставило се да је то била руска тактика охрабривања јалове непријатељске контраофанзиве у којој су уништени украјинска жива сила и увезено оружје. Епилог је да Запад сада Зеленском заврће паре и оружје, гони га да преговара и прихвати велике територијалне губитке, да абдицира и типује на наследнике који ће спасити онолико колико се још може.

После Сирије, Авганистана и Украјине, БиХ би могла бити следећа земља, а Бошњаци народ од којег ће САД дићи руке. Подељено друштво, нестабилна држава, нема ни гаса ни нафте, фаворизовани муслимани срцем залегли за Палестинце против Израела, затим непослушни русофилни православци, те лојални али бројчано занемарљиви католици. Нису их помирили ни Калај ни Тито ни Клинтон, ни шест високих представника, као ни босанство, братство-јединство, суживот и заједништво, комшилук, слово и дух Дејтона, а сад би немогућу мисију требало да обави лажни в. п. Шмит са ингениозним решењем: ко год му јавно каже да нема мандат в. п., стрпаће га у затвор по закону који је сам увео. Приграбио је себи статус сличан „геноциду у Сребреници”: забрањено и кажњиво преиспитивање, проверавање, анализирање и слично. Већ сама чињеница да је колективни Запад послао у Сарајево особу спорног легалитета и легитимитета најбоље говори колико данас држе до Босне. Да су уложили бар мало времена и концентрације, могли су по пети пут да продуже мандат Инцку, који је имао, бар већ излизани, мандат СБ УН.

Тренд опадања моћи САД није изненађујућа новост и први су га предсказали и уочили управо амерички научници, али је поводом Украјине добио неочекиване размере и убрзање. Но очигледност процеса глобалног престројавања са униполарног на мултиполарни свет и његова перцепција у осталим деловима света, делују и сами по себи и творе планетарну атмосферу пропасти Запада. Доводе до видног пада ауторитета оцвалог Бајдена и кочоперне Урсуле, што се манифестује већ у протоколу са којим их примају у земљама Блиског истока насупрот Путину и Сију које дочекују као звезде мултиполарног света. Док Путин чило стрчава низ степенице из авиона, дотле у Бајдена упиру камере да сниме кад маши степеницу. У Бриселу, након Урсулиног говора о зеленој агенди, пси лају и европосланици се кикоћу.

Они који су до јуче дизали руке у ГС УН пре него што су саслушали амерички предлог и потписивали и не читајући текст који је издиктиран из Вашингтона, сада одбијају и не размишљајући да можда и није увек нека подвала. Блинкену, да би га саслушао Нетанијаху, није довољно што је Американац, мора да се позове и на своје јеврејство. Додик истина никад није стрепио од јачих, али ипак није осионом Ешдауну претио хапшењем ако пређе ентитетску границу. Америчка пословица „Ништа боље не успева као успех”, сада гласи „Сваки неуспех води у све нове.”

Шмит се у окружењу Сарајлија, који још увек верују да ће Шеста флота Миљацком узводно упловити на Башчаршију, сливом река Босне, Саве, Дунава, Црног и Медитеранско мора, и сам изгледа верује да је Немачка још увек сила као што је била. Најзад је дао и објашњење свог статуса в. п. без мандата СБ УН. Каже: „Поставио ме ПИК на препоруку Меркелове!” Е, управо је то што одавно чекамо од њега. Фрау Ангела јесте била велика канцеларка која је са Путином изградила „Северни ток 2”, који би Немачкој индустрији обезбедио енергенте за дугорочан успон, а Русији европско тржиште за практично неисцрпне природне ресурсе, створио осовину Берлин-Москва и Европу од Атлантика до Урала. Али авај!

Американци су тик уочи стављања у погон гасовода у који је не само Русија него и Немачка уложила милијарде. Немци сада штеде на грејању и купању, шаљу паре и оружје против Путина, Шредер је издајник. Најзад, „мама Меркел” је данас ипак само бивша популарна канцеларка, а наследио ју је Олаф Шолц, који по свим анкетама ужива неповерење око 65 одсто бирача. Ни Шмит га не спомиње, него се позива на ПИК. А у тој амбасадорској дружини произвољних надлежности зна се ко коње вода, па Додик лако препознаје амбасадора САД.

Насупрот индискретном Марфију, остали амбасадори се јавно не оглашавају, али зато после краће паузе стиже Саопштење амбасаде Русије у БиХ: „У вези са недавно одржаном седницом Управног одбора Савета за имплементацију Мировног споразума, поново изјављујемо да Кристијан Шмит није високи представник у БиХ. Покушаји појединих чланова УО ПИК-а да тврде супротно не значи легитимизацију Шмита, већ делегитимизацију Управног одбора. Последњи закључци ПИК-а не могу се сматрати ставом међународне заједнице и зато што крше Анекс 4 Мировног споразума – Устава БиХ.” А Русија је такође чланица  ПИК-а.

Колективни Запад јесте економски и политички калирао и апсолутно и релативно у односу на Русију и Кину, али САД и ЕУ ће и у мултиполарном свету творити један или можда чак два пола. Питање је где ће се Срби наћи између тих полова – суперсила око којих ће гравитирати мањи и слабији у жељи да имају и сувереност и безбедност, и заштиту и самосталност, што нуде Путин и Си. Где ћемо се наћи у тој новој слагалици, колико зависи од договора лидера полова суперсила толико и од гравитирајућих силница. Ако је у току „трећи светски рат”, онда следи и неки нови Версај или Јалта. Путин ће тражити да се реализује Бушово обећање Горбачову о неширењу НАТО-а на Исток, односно да се врати на границе западне Европе, а за нас да се поштује резолуција 1244 и изворни Дејтон. А Американци да се поштује затечено стање на Балкану, што значи да су све земље већ у НАТО-у, изузев Србије и БиХ, а и да су „Бондстил” на КиМ и Еуфор у РС.

Расплет у немалој мери зависи од тога и какав ће активни избор да направи српски свет између прошлости која још траје и будућности која је већ почела, између далеких пријатеља и непријатеља који нам дувају за вратом. Како где, зависно од конкретних услова у деловима српског света, Срби играју на више начина. Негде вешто балансирају, купују време, нема признања Косова, нема санкција Русији. Негде одважно и одлучно предњачење у светском антиколонијалном покрету, јачима упркос. Негде су Литије, негде попис становништва, Андрија Мандић је спикер Црногорског парламента, а традиционална русофилија пригушена је присуством НАТО-а.

Елдар Диздаревић о глобалним променама иза леђа бошњачке јавности пише само из економске перспективе. Без геополитичких консеквенци и локалних импликација. Ако мислите да ће се, после његове колумне отрежњења, бошњачкој политичкој елити казати само шта јој је чинити, љуто се варате. Објављена је још крајем маја, а они ево у децембру још седе у кладионицама и нагађају да ли ће Додик доћи на следеће рочиште у Сарајево.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa