Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Културно наслеђе Јужне Африке

Чланови Националног савета за наслеђе Јужне Африке (Фото Л. Вулетић)

Делегација пријатеља из Јужне Африке, састављена од 23 посленика културе и пословних људи, била је у посети Београду од 7. до 11. октобра, како би остварила наум који је дуго одлаган – да се међу две, до сада прилично удаљене нације, српске и јужноафричке, остваре снажније и дугорочне везе.

Међу гостима, у овом својеврсном пробијању леда, били су и представници Националног савета за наслеђе Јужне Африке(National Heritage Council of South Africa), професорка Роки Ралебипи-Симела и Лули Калиникос. Делегацију је предводио адвокат Сонвабиле Манкотива.

Важни преговори вођени су у Привредној комори Србије, а наши саговорници се слажу у једном – очекиваној економској сарадњи треба да претходи корисна размена између наших двају култура.

У то име, домаћица која је преузела улогу да уважене госте упозна са српском културом, директорка Музеја афричке уметности Нарциса Кнежевић-Шијан, госте из Националног савета за наслеђе Јужне Африке повела је у мини-турнеју по Београду и Србији. Поред посете Музеју афричке уметности у Београду, обишли су и Топчидер и тамошњи Музеј Првог српског устанка и Етнографски музеј. Гости Београда ишли су и у посету Сремским Карловцима, како би обишли Галерију Матице српске.

Национални савет за наслеђе Јужне Африке отворено се бави болним питањима апартхејда и разумевања насиља и расне сегрегације.

– Ја сам грчког порекла, али сам рођена у Јужној Африци – каже Лули Калиникос, историчарка и члан Националног савета за наслеђе Јужне Африке – наш амбасадор у Србији одлучио је да наша посета буде размена између култура. Посетили смо и споменик оцу модерне српске нације, Карађорђу. Веома сам заинтересована за вашу историју и жао ми је што не остајемо мало дуже. Јужноафричка историја је, као и ваша, била пуна потешкоћа – каже Лули Калиникос.

Према њеним речима, Национални савет за наслеђе Јужне Африке, покушава да отворено разговара о прошлости и будућности њихове земље. Они организују састанке на којима људи причају о бурној прошлости. Заједно са онима који су страдали у време апартхејда, пре повратка Нелсона Манделе, у Националном савету учествују и људи који су мучили политичке заробљенике.

– Речено им је да ће, ако буду искрени, добити амнестију. И то функционише јако добро, иако је било много критика, јер је суштина наших састанака у томе да закључимо да смо сви људска бића. То је великодушан помак који је начинио Нелсон Мандела, да се отворено разговара о свему, без потискивања, како би дошло до опроштаја и помирења – објашњава Лули Калиникос.

Њу веома занима како се Србија упознаје са сопственом бурном прошлошћу. Одушевљена је Београдом, пре свега, због слојева најразличитијих култура који су видљиви на зградама и улицама.

Роки Ралебипи-Симела, заменица председника Националног већа, каже да је одушевљена пријемом у Београду.

– Очекујем да ћемо остварити јаке везе. У оквиру нашег Националног већа свакодневно учимо о себи, јер желимо да идемо напред. Видим да имате своје музеје, архиве, институције посвећене култури и то је оно што и ми радимо. Желимо да нашу културу поделимо са светом, и да учимо о другим културама. Јер, ми јесмо веома другачији, али смо такође и јако слични. Видела сам ваше ручно израђене тепихе који јако подсећају на персијске, затим алате које сте користили у земљорадњи. После ратова у Јужној Африци, који су се водили због разних, па и религиозних разлика, желимо да закључимо управо то: да међу свима нама има много више сличности него разлика. Треба да славимо и промовишемо своје разлике, али уједињени као људи – истиче Роки Ралебипи-Симела.

У Србији су јој се посебно свидели пријатни људи, одлична храна и шљивовица. Једино јој се чини да су људи још затворени према сопственом културном идентитету и недавној, ратној прошлости, које је подразумевало и насиље.

Сонвабиле Манкотива, шеф афричке делегације Националног савета за наслеђе Јужне Африке, каже да је идеја о истраживању српске културе одлична.

– Врло нам је занимљиво да видимо како ви чувате ваше наслеђе. Поред посете музеја, желимо да развијемо и снажну економску сарадњу, да отворимо врата између наше две нације, као и у региону. Не само политичке, него практичне природе. Јака веза настаје тако што ћемо боље разумети једни друге, а ово је прави начин. Ми смо домаћини Светског првенства у фудбалу 2010. године, а следећа година ће бити потпуно посвећена том догађају. Очекујемо и Србе, како бисмо још јаче учврстили наше везе – говори Сонвабиле Манкотива.

Он се нада да ће Срби, у некој будућој сарадњи уживати у природним и културним богатствима Јужне Африке.

– Ми смо најбогатија земља у Африци, и после бурних догађаја у прошлости спремни смо да се отворимо према свету. То смо туристички већ успели. Уосталом, лик и дело Нелсона Манделе је од велике вредности. Чињеница је, он је највећи светски бренд, после кока-коле – констатује Сонвабиле Манкотива.

Станко Стаменковић

------------------------------------------------

Галерија „Моја Африка”

Нарциса Кнежевић-Шијан, директорка Музеја афричке уметности, очекује да ће сличан сусрет бити одржан следеће године у Јоханесбургу, главном граду Јужне Африке, где бисмо могли да прикажемо наше плесове, музику и филмове. У склопу Музеја афричке уметности у Београду, прошле среде отворена је и нова галерија „Моја Африка” која је посвећена култури Јужне Африке, а планирано је да она буде тачка контакта за будуће сусрете између Јоханесбурга и Београда, са намером да се настави сарадња на плану привреде и културе.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.