Залужни признао губитак Маринке

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине (АФУ) Валериј Залужни признао је губитак града Маринке од стране украјинских трупа, коју је заузела руска војска. Саопштио је то данас, невољно, током телетона уживо.

„Град Маринка више не постоји. Украјинске трупе су се повукле са западне периферије града: на неким местима су се укопали у близини Маринке, а на некима мало даље“, цитира Залужног украјинско издање Главред.

Шеф руског Министарства одбране Сергеј Шојгу је јуче известио председника Путина о ослобађању Маринке . Он је рекао да су јуришне трупе групе „Југ” заузеле град током активних офанзивних операција. Шеф државе је рекао да заузимањем Маринке руска војска помера борбене јединице Оружаних снага Украјине (ОСУ) од Доњецка. Осим тога, заузимање  града омогућава Оружаним снагама Русије да добију оперативни простор, додао је руски лидер.

Јуче је портпарол украјинских оружаних снага демантовао повлачење а предају Маринке, али је генерал Залужни данас ипак потврдио.

Политиколог Јуриј Светов је за Известија рекао да заузимање Маринке од стране руске војске симболизује завршетак задатка ослобађања територија Доњецке и Луганске Народне Републике.

Зашто је Маринка важна стратешка тачка. Од 2014. године украјинске оружане снаге претварале су Маринку у подземно утврђење, укључујући бетонске земунице и комуникационе пролазе, што је украјинским милитантима омогућило да се тајно крећу и дуго бране град. Ту су створене две линије одбране са великом количином артиљерије. Први удари на град догодили су се у ноћи 12. јула 2014. године, када је Украјина гранатирала стамбена насеља тешком артиљеријом. Тада је убијено 30 цивила ДНР.

Од почетка лета руске снаге су почеле успешно напредовање на овом сектору фронта. После пада Бахмута, Маринка је била симбол отпора, али и она није више у рукама украјинских трупа.

Према процени из 2021. у граду је живело 9.256 становника. Град је био на линији фронта више од годину дана. Свака зграда у граду је уништена или веома оштећена, а центар града је разорен.

Налази се у близини железничке станице Красногоровка, на реци Осиковаја, притоци Волчје (слив Дњепра). Смештена је у јужном Донбасу 25 км југозападно од центра Доњецке области на магистралном путу Н15.

Маринка је основана 1844. године, а 1938. године добила је статус насеља урбаног типа. Током Другог светског рата Маринка је окупирана од стране Вермахта 19. октобра 1941. године а ослободила је Црвена армија 9. септембра 1943. године.

Током рата у Донбасу, од 2014. године, водиле су се жестоке борбе између владиних војника и проруских побуњеника самопроглашене Доњецке Народне Републике. Под контролом украјинских снага је била од јуна 2015. након операције украјинских трупа под командом пуковника Михајла Сабродског. Борбе за Маринку су обновљене током 2022. године и трајале непрекидно до сад.