За достизање стандарда Европске уније – шест милијарди евра

Унапређење економске интеграције на јединственом тржишту ЕУ, jачање eкономске интеграције са западним Балканом кроз заједничко регионално тржиште, што може да дода 10 одсто њиховим економијама, убрзање основних реформи и повећање финансијске помоћи. Тако гласи резиме четири стуба на којима се заснива недавно усвојени План раста за западни Балкан. Овај механизам Европске уније биће примењен кроз нове финансијске инструменте, а предложено је шест милијарди евра за средства за реформе и раст западног Балкана.

Како је најављено из Брисела, најмање три милијарде грантова и милијарду повољних кредита ићи ће за инвестиције кроз Инвестициони оквир за западни Балкан. Преостале три милијарде повољних кредита користиће владe западног Балкана, под условом да испуне Реформску агенду. Исплате ће се вршити два пута годишње, на основу захтева које су поднели партнери са западног Балкана и након провере од стране Комисије да су испуњени релевантни услови плаћања и предуслови, као што су макрофинансијска стабилност, добро управљање јавним финансијама, транспарентност и надзор над буџетом. У случају да услови плаћања нису испуњени, комисија ће суспендовати или одбити одговарајући износ плаћања. Западнобалкански партнер имаће једну-две године да испуни услове, у супротном ће се износ прерасподелити међу осталима у наредним годинама.

Говорећи о новом плану раста, научни саветник у Институту за европске студије др Слободан Зечевић за наш лист рекао је да ЕУ практично жели да убрза развој земаља западног Балкана да би се оне приближиле неком стандарду који постоји у Европској унији, јер су оне, како каже, прилично далеко од тога. Зечевић истиче да смо ми негде на око 30–50 одсто од просечног стандарда који имају земље ЕУ.

„Да бисмо ми могли да их стигнемо у економском развоју ово су додатна средства под повољним условима која би требало да добијемо. Она би била уложена у разноразне модернизације и олакшања, односно укључивања одређених сектора у европску економију, примера ради дигиталног сектора, енергетике, да се олакша слободан превоз робе, да роба брже прелази границу и брже улази у ЕУ”, навео је Зечевић.

С друге стране, како каже, та средства би се користила за инфраструктурне пројекте, за пројекте енергетике, пројекте заштите животне средине, нешто што је нама веома битно, као рецимо то да развијамо железницу, да имамо чистији ваздух, потребни су нам одређени филтери у градовима или филтери за отпадне воде и сва та средства би могла да се користе у те сврхе. „Има ту и неких других мера, рецимо да се укине роминг у телефонским позивима између држава западног Балкана и ЕУ”, казао је Зечевић. Идеја је, додао је, да се подигне стандард. „Чим се повећа производња и повећа квалитет живота требало би да имамо и већа примања због свега тога и да полако сустижемо или да држимо темпо са земљама ЕУ у развоју”, рекао је Зечевић.

Правник Милан Антонијевић подсећа за наш лист да је ЕУ и настала као економска заједница, а да је полако прерасла у заједницу каква је данас, која штити мир и економске слободе и гарантује све друге слободе и иза себе има ту реч која се види у овом плану раста – то је солидарност.

„ЕУ не жели неравноправне земље у свом чланству, не жели да економија уласком у унију трпи, напротив”, каже Антонијевић и наводи да, када је реч о приоритетима унутар овог плана раста, ту се, пре свега, мисли на слободно кретање роба, услуга и радника, приступ јединственом подручју плаћања у еврима, олакшавање путног превоза, интеграцију и декарбонизацију енергетских тржишта. Додаје да је ту реч о модерним технологијама, о свему ономе што нас у овим данима брине, а то је загађење и како изаћи из тога, то јест зелена транзиција.

Такође, ту су и јединствено дигитално тржиште и интеграција у индустријске ланце снабдевања, наводи Антонијевић. „То су те тачке на којима се ЕУ некако нама обраћа кроз план раста. Има много тачака које су нам значајне, и то не само за неколико наредних година, мислим и за наредне деценије”, истакао је Антонијевић и навео да ту мисли и на критичне материјале које ЕУ и те како пажљиво сада разматра, начинима којима ће долазити до онога што обезбеђује велики раст и декарбонизацију у земљама ЕУ. Ту се, додаје, повезује и питање критичних материјала, пре свега литијума, бората и других због којих „и Србија долази некако у први план и избија на светлост са оним што наша земља има од рудних богатстaва”. Када говоримо о директној подршци, о тих шест милијарди евра које могу доћи у наш регион, оно што ЕУ жели јесте да исплату тих транши и помоћ нашим економијама веже уз одређене конкретне показатеље напретка, казао је Антонијевић.

То је, додаје, подршка реформама и самим тим има великих захтева који се тичу екологије, подршке у тој области, ако говоримо о критичним материјалима говоримо и о одрживом рударству, неким стварима на које Србија још увек није навикла. „Али заиста мислим да ћемо на терену моћи да видимо много помака и помоћи која показује и солидарност и свест ЕУ да је наш регион у срцу ЕУ, да смо окружени земљама које су већ чланице, које користе те потенцијале, и то исто Србија може учинити”, нагласио је Антонијевић. Навео је да можда треба учити из програма „Вишеградске групе” (Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска), које су, како је рекао, некако заједно крчиле пут ка ЕУ и сада када гледате економске ефекте у тим земљама, то је неупоредиво са стањем да нису одлучиле да уђу у ЕУ. Не само из економског угла већ и из угла људских слобода, права радника, екологије и других многих ствари о којима унија покушава да брине, оценио је Антонијевић.

У појашњењу плана раста наводи се да први стуб подразумева да ће ЕУ отворити одређене области јединственог тржишта за партнере са западног Балкана пре приступања које ће донети опипљиве користи грађанима. „Партнери са западног Балкана ће морати да предузму фундаменталне реформе, да се ускладе са правним тековинама и испуне своје обавезе у оквиру Заједничког регионалног тржишта. Ту спадају слободно кретање добара, слободно кретање услуга и радника, приступ јединственој области плаћања у еврима, олакшавање друмског саобраћаја, интеграција и декарбонизација енергетских тржишта, јединствено дигитално тржиште и интеграција у индустријске ланце снабдевања”, додаје се у појашњењу.

Другим стубом предвиђа се да је развој заједничког регионалног тржишта неопходан из два разлога – да откључа економски потенцијал региона, створи прилике за бизнис и раднике и учини западни Балкан привлачнијим местом за европске инвеститоре. „Заједничко регионално тржиште би временом додало 10 одсто регионалног БДП-а западнобалканским економијама. На основу усвајања и имплементације стандарда ЕУ, то је онда одскочна даска ка јединственом тржишту ЕУ”, наводи се у образложењу.

Да би се повећала социоекономска конвергенција, „партнери са западног Балкана ће морати да изврше реформе у основним областима”, што је у фокусу трећег стуба. Додаје се да ће сваки партнер са западног Балкана припремити реформску агенду са сетом приоритетних реформи, као и да ће њихов завршетак покренути ослобађање средстава из новог плана раста. Истиче се да ће „убрзање реформи унапредити економски раст, укључујући кроз привлачење страних инвестиција и јачање регионалне стабилности, помоћи ће партнерима са западног Балкана да напредују ка чланству у ЕУ”.

Четвртим стубом ЕУ предлаже нови финансијски инструмент, механизам од шест милијарди евра за реформу и раст западног Балкана, комбинујући грантове и концесионе зајмове. Овај нови инструмент допуниће тренутну финансијску помоћ у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА три). „Фонд ће обезбедити максималну укупну финансијску подршку од шест милијарди евра за 2024–2027: две милијарде евра бесповратних средстава до договора о ревизији вишегодишњег финансијског оквира и четири милијарде евра повлашћених зајмова”, наводи се у појашњењу.

Слободан Зечевић објашњава да се новац додељује на основу пројеката које ми предлажемо, то јест на шта бисмо хтели да потрошимо новац, мада око 37 одсто средстава иде на заштиту животне средине. „Условљени смо тиме да извршимо реформе, да уредимо те секторе, од енергетике до дигиталног, у складу са прописима и правилима ЕУ”, каже Зечевић. Истиче да би требало да се ојача слобода кретања капитала, „да можете рецимо са мање средстава да плаћате према ЕУ, да примате средства из ЕУ”.

„Такође, морамо да доказујемо Европској комисији да напредујемо у области владавине права”, наводи Зечевић и појашњава да то значи да судови треба боље да функционишу, да су независни а да су данас „наши судови неефикасни, за правоснажну пресуду потребно је и 10–15 година”. Истовремено, неопходне су фундаменталне реформе у области владавине права и владавини људских права у земљи, рекао је Зечевић и додао да ће се поред свега тога од Србије тражити да напредује у нормализацији односа са Косовом. „То ће бити нека пре свега секторска условљавања, друго да ли радимо на побољшању општег амбијента у земљи (владавине права, демократије итд.) и треће да ли напредујемо у нормализацији односа са Косовом”, истакао је Зечевић и додао:

„ЕУ каже – с обзиром на то да ћемо вам дати сва та средства, да ћете упумпати та средства у привреду, очекујемо повећање плата и да та примања полако сустижу плате земаља уније. Незваничан циљ ЕУ је да неку земљу прими до 2030. у чланство. Најлогичније је да то буду Србија и Црна Гора, које су најдаље одмакле у преговорима, под условом да се сада убрзано развијају и реформишу.”

Антонијевић: Јасно показана солидарност

Милан Антонијевић сматра да треба вратити дијалог о важним темама у Србију, а План раста за западни Балкан је суштина и прекретница којом Европска унија јасно показује да нас жели, да даје руку региону, да показује солидарност, која нам је у овим смутним временима неопходна. Како каже, план раста говори о томе да Европска унија жели на другачији и активнији начин да се укључи у развој западног Балкана, да нашу економију припреми, да је учини конкурентнијом и да то некако веже за владавину права и све политичке критеријуме који нам стоје, а, додао је Антонијевић, доста актуелно је и питање демократија и избора, али и других обавеза које је Србија преузела.

„Ту, пре свега, мислим на Бриселски споразум, све оно што је Србија прихватила и потписала, очекује се спровођење, али с друге стране исте те захтеве ЕУ има и према другим државама западног Балкана. Оно што нас занима јесте Косово и њихова обавеза да спроведу формирање Заједнице српских општина”, казао је Антонијевић. То је, према његовим речима, један начин убрзања реформи којима ЕУ свима онима који су скептични да ли нас унија жели, некако жели да избије те аргументе.