За студента Вељка Котлају хуманост је на првом месту

Вељко Котлаја, студент историје из Прибоја, не само да је показао изузетно знање освојивши 1.500.000 динара у квизу „Потера” већ је ту победу претворио у нешто веће – прилику за спасавање живота. Његова одлука да свој део зарађене суме од око 5.000 евра донира за лечење двогодишњег Тодора Стојановића из Ниша освојила је срца широм Србије, као подсетник да увек треба да будемо прво људи.

Систем вредности по којима живи, тако несвојственом генерацији којој припада и у којој доминира материјално, потврдио је и у разговору за „Политику”. Скромно нам је рекао да је „имао више среће него памети”, да уопште не прати квизове и да не воли било какве врсте надметања.

– Нисам спавао ни јео 24 часа пред наступ, био сам болестан и имао инфекцију оба уха. На крају сам задовољан резултатом, али то је за мене више божје чудо. Све се идеално поклопило и немам осећај да ја имам везе са тим – прича Котлаја, којег смо затекли у полураној „Лоли”, студентском дому у којем живи у Београду.

Као и у Оскаром награђеном филму „Милионер из блата” из 2008, у ком један индијски аутсајдер на запрепашћење свих одговара тачно на сва питања и односи тријумф у квизу, ни у Вељка нико није веровао. А постигао је рекорд квиза.

– Када сам мајци и брату рекао да хоћу да се пријавим за „Потеру” одговорили су ми да ћу се обрукати. Све до вече пред емисију сам размишљао да ли да откажем наступ. Тада сам се чуо са мајком и рекао јој да ћу ићи на вишу суму, а она само што није заплакала – прича и додаје да га је иста ствар задесила и након завршетка снимања.

– Одмах после наступа сам је назвао, а она је почела са „па добро, нема везе”, па тек онда питала шта сам урадио. Када сам рекао колико новца сам освојио – мислила је да се шалим и спустила слушалицу. Од умора сам заспао и тек сутрадан назвао брата који ми такође није поверовао. Тек после детаљног објашњавања су схватили да сам озбиљан и подржали моју одлуку да проследим новац у хуманитарне сврхе – присећа се Котлаја.

Иако има тек 22 године, каже да га у будућности више нећемо гледати на малим екранима што се квизова тиче, али да би волео да једног дана ради историјске или научне ТВ емисије. И док цела Србија пред њим види блиставу будућност, младић из Прибоја је забринут, јер каже, запослење у професији је неизвесно.

– Циљ ми је да будем човек, што би рекао патријарх Павле, а све остало је небитно. Волео бих да пишем научне радове, али за сада себе видим у будућности као незапосленог.

Необичан је и по томе што за разлику од већине својих вршњака – не користи друштвене мреже, а слободно време проводи уз књиге и гусле.

– Волим да слушам гусларске песме и имам ту привилегију да ми их цимер свира уживо. Хоби ми је читање, а омиљена књига „Сумрак старог Медитерана” Хариса Дајча – каже Котлаја, додајући да инспирацију проналази у професорима.

Колико је необичан за момка у раним двадесетим годинама сведочи и његов одговор на питање ко му је идол: навео је Мирослава Поповића, начитаног и доброг човека, библиотекара Филозофског факултета у Београду.