Савремени спорт – суптилни модел неоколонијализма

Спорт је одавно прерастао оно што је некада био. „Више од игре” не само да је превазиђено, него су промене у последње време такве да је многима тешко да похватају нити онога што се дешава пред нашим очима у савременом спорту.

Зоран С. Аврамовић, генерални секретар Спортског друштва Црвена звезда, указивао је, и кроз свој књиге, на промене које су сада на прагу. У овом интервјуу истиче најактуелније догађаје у тој сфери

Да ли је интегритет глобалног спорта угрожен и у којој мери је спорт постао инструмент „меке моћи”?

Спорт је, уз музику, универзални језик разумевања. Покретач је човекове исконске потребе за игром. Данас је све најбоље и најкреативније у спорту. И на глобалном и на локалном нивоу је привредни покретач раста, фактор и врло битан актер који може да утиче на стање јавног здравља, на локални, регионални и глобални развој и туризам. Спорт иницира друштвене односе, подстиче социјалну кохезију, узајамну толеранцију и међукултурни дијалог. Емоционална и мотивациона моћ је огромна. Због свега тога је спорт важан део националног идентитета и државног интегритета.

Спорт је и бизнис, али и утицајан фактор међународних односа?

Спорт јесте универзални језик разумевања, језик, којим најгласније говори новац. То је глобално тржиште са великим бројем актера, од играча па све до навијача.

На ранг-листи глобалних навијача према блогу „Thesporting” фудбал је неприкосновен са преко 3,5 милијарди навијача / 240 милиона регистрованих играча; крикет: 2,5 милијарди навијача / 30 милиона регистрованих играча; хокеј на леду и хокеј на трави: 3,5 милијарди навијача / 30 милиона играча; тенис: милијарда навијача / 87 милиона играча; одбојка: 900 милиона навијача / 800 милиона играча; стони тенис: 875 милиона навијача / 300 милиона играча; кошарка: 2,2 милијарде навијача / 450 милиона играча; рагби унион и рагби лига: 500 милиона навијача / 18 милиона играча; бокс: 400 милиона навијача / 3,5 милиона људи боксује редовно; трке коња: две милијарде навијача.

За сваког из света бизниса, комуникација и политике је јасно да је спорт глобално тржиште и апсорпциона моћ тог тржишта је неизмерна.

Још пре више од 20 година писали сте да је могуће нешто попут Суперлиге у фудбалу, указивали сте и на могућу „американизацију” европског спорта?

Американизација јесте појам укрупњавања капитала у спорту, с тим што се он више не односи само на карактеристике спорта у САД. Већ дуго је на глобалној спортској сцени у току процес који бих појмовно и садржајно окарактерисао као инверзну колонизацију, односно спортски неоколонијализам. Реч је о капиталу, огромним залихама и наслагама новца од „црног злата”, којим земље Залива – Саудијска Арабија пре свих, желе да постану центар спортске индустрије и да обликују глобалне спортове. Посматрано шире, 2030. се завршава пројекат „Саудијска Арабија Визија 2030” , који има за циљ да економија државе постане диверзификована и да не зависи више од нафте. Када је пројекат промовисан 2016. године Мухамед бин Салман је рекао: „Мислим да ће Блиски исток постати следећа Европа. Саудијска Арабија ће у наредних пет година постати сасвим друга земља... И сто одсто сам сигуран да ће нам све успети”.

Катар је био домаћин Светског првенства у фудбалу 2022, Саудијска Арабија је домаћин 2034, с тим што је Саудијска Арабија 2029. домаћин и Азијских зимских игара, са скијалиштима која ће бити изграђена на обалама Црвеног мора усред пустиње. Катар жели да буде домаћин Зимских олимпијских игара 2032. године.

Мухамед бин Салман спомиње Европу као инспирацију и циљ у исто време. Када се погледа карта света из 1945, јасно је шта су све имали Велика Британија, Француска, Португалија, Шпанија, Холандија, Белгија, Италија...

Довољно је данас видети шта све земље Залива унутар спортске архитектуре Европе и света поседују у власништву, односно шта имају намеру још да купе...

То потврђује вашу тезу да је спорт данас универзални језик разумевања којим најгласније говори новац?

У врхунском спорту и на глобалном нивоу, свакако. Менаџмент спорта је прилично суров у својој једноставности – или функционише или не функционише. Цена се плаћа, вредност се добија. Ако се не добије вредност, онда је свака цена висока, а кад се добије вредност, онда се и не поставља питање цене. У суровом свету бизниса и краљевству интереса, статус се потврђује позицијом у свету фудбала. И ту се не пита за цену. Мислим на огроман новац којим се за један од клубова из Саудијске Арабије жели „купити” европска лиценца учешћа у Лиги шампиона,. Пропустио сам да одговорим на део питања о Суперлиги. Пресуда Европског суда правде указује да је забрана клубовима да учествују у том такмичењу била незаконита и да управљачка тела светског фудбала „злоупотребљавају доминантан положај”. Иницијатори Суперлиге су након дебакла пре 32 месеца и катастрофалне комуникације извукли поуке. Основана је компанија А22, како би установила ново европско такмичење. Извршни директор Бернд Рајхарт је најавио резултат пресуде сат времена пре саопштења Европског суда правде. После пресуде је А22 објавила „да је извојевано право на постојање” и презентован прерађен предлог у односу на 2021. годину. Званично, 64 клуба у три дивизије – лигашки систем у мушкој конкуренцији, 32 клуба у две дивизије у женској конкуренцији. Приходи загарантовани. Који су то клубови и ко је титулар – власник такмичења? Чији све капитал стоји иза или испред? Да ли је и даље у игри ЏП Морган Стенли, који је 2021. издвојио четири милијарде евра уз 350 милиона „великог бонуса”, како су то тада назвали? Или се формира Суперлига „фудбала од песка”? Одлука Европског суда правде јесте, на неки начин удар на ауторитет Уефе и Фифе. Ауторитет А22, са Реалом и Барселоном, налази се пред испитом: Када ће бити објављено, која су то 64 клуба у мушкој и 32 у женској конкуренцији? Битно је да је Европски суд правде навео да то  „не значи да оснивање такмичења као што је Суперлига мора бити одобрено” јер он и не одлучује.

Јасно је да фудбал има „супермоћ”, за коју се сада боре „супермоћни и супербогати”.

СД Црвена звезда 4. марта. 2024. напуниће 79 година.

Црвена звезда јесте феномен масовног ентузијазма наших навијача и величанствене сентименталне опсесије. Љубав према Звезди никад не престаје. Наша „црвено-бела” породица јесте укорењена у традиционализму, али та традиција је залог будућности, да сачувамо и унапредимо наш интегритет и идентитет. Традиција наше „црвено-беле” породице је континуитет – да повежемо оно што је било јуче са оним што ће доћи. Да створимо нешто добро и трајно у времену у коме живимо и које долази.