Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зрело лето Јована Христића

Јован Христић

Дводневни научни скуп посвећен песнику и „модерном класицисти Јовану Христићу”, јуче је у Институту за књижевност и уметност у Београду отворио проф. др Александар Јовановић.

Према његовим речима, ово је десети научни скуп у серији „Поетичка истраживања”, а други у оквиру пројекта „Поетика српске поезије друге половине 20. века”.

– Окренут класичним изворима, античкој књижевности и филозофској мисли, српској класичној и модерној поезији, у широком распону од Јована Стерије Поповића до Васка Попе и Ивана В. Лалића, као и модерној европској поезији и посебно Константину Кавафију, Полу Валерију и Т. С. Елиоту, Јован Христић је остварио обимом невелико, али сложено и утицајно песничко дело – рекао је Јовановић.

Према речима професора Јовановића, Јован Христић је ушао у српску књижевност средином педесетих година, књигом „Дневник о Улису” (1954), и од почетка је водио специфичан дијалог са поезијом и културом, посебно античком.

– Не скривајући своју ученост и, можда се може рећи, надмоћ над непосредним искуством, али и дајући битан прилог историји једне нове осећајности, умногоме сличне оној коју сусрећемо у песмама Бранка Миљковића, Ивана В. Лалића и Борислава Радовића, Јован Христић је био песник великих тема и њима примереног тона, заљубљеник у пуни доживљај чулнога света. Хомер и подне на Медитерану само у његовој поезији и есејистици могу бити истоветне чињенице, напоменуо је Јовановић, додајући да је то и разлог због којег је Христић од самих почетака сматран модерним класицистом.

Прочитани реферат мр Драгана Хамовића односио се на поетику Јована Христића између авангардних и класичних тежњи.

– У основи Христићеве поетике остао је до краја један темељни, свакако и продуктивни, унутарњи конфликт, који је допринео динамици његове укупне књижевности. То је сукоб између верности класичним, поузданим мерилима и склоности ка специфичној врсти поетике оспоравања и развргавања затечених традицијских поредака. Христић је уједно проблематизовао радикално и догматско, а надасве деструктивно наличје модерне књижевности, као и некритичку промоцију њених нестабилних мерила која, у крајњем исходу, прете да релативизују сваки вредносни поредак до бесмисла, део је Хамовићевог реферата.

Професор др Александар Петров говорио је јуче о космосу и историји у Христићевој поезији, указујући на то да је код Христића простор собе својеврсни космос, према ономе „море је око нас, а соба је у нама”, као и на то да се код Христића античка идеја круга односи на то да све почиње од нас и да се враћа нама. Петров је приметио да је оно што је код Кавафија кретање, код Христића је заустављање у једном зрелом тренутку лета, склопљеним сказаљкама поднева, у садашњости.

Данас ће на дневном реду овог научног скупа бити излагања проф. др Леона Којена, доц. др Слађане Јаћимовић, проф. др Тихомира Брајовића, мр. Бојана Чолака, проф. др Бојане Стојановић-Пантовић и других.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.