Запад ће оставити Украјину као Авганистан

Украјинском војном руководству, као и најспособнијим командантима на фронту, већ је обезбеђено сигурно уточиште у неколико земаља чланица Западне војне алијансе, преносе светски медији. За сада се као будућа „домовина ратних губитника” наводи Пољска, као највернији савезник САД у Европи, али нема сумње да ће и неке друге армије бити спремне да своје војно знање обогате искуством учесника борби у Донбасу, Запорожју, Харкову...

Кад је реч о Американцима, многи акцију повлачења већ називају „Авганистан 2.0”, мада има и оних који су спремни да овакве догађаје пореде с онима из времена окончања Другог светског рата и спасавања нацистичких главешина, војних команданата, научника... и њиховог пребацивања на сигурно, негде у САД или Јужну Америку.

„Русија је извојевала стратешку победу и Кијев ту више ништа не може да промени”, сматра амерички војни аналитичар Скот Ритер. „Украјини више није остало ништа од војних снага. Уз то, и САД се све отвореније дистанцирају од рата у бившој совјетској републици. Кад је реч о Израелу, спремни смо да дамо све од себе, све наоружање, муницију које смо, званично, наменили Украјини. Володимиру Зеленском је јасно да више ништа неће добити, да је рат окончан.”

Јасно је то и официрима на фронту и они већ мисле на своју будућност. Неки су спремни да се прикључе западним армијама, док други маштају о оснивању сопствених оружаних групација сличних „Вагнеру” покојног руског олигарха Јевгенија Пригожина. Каква судбина очекује борце на фронту, посебно оне који су мобилисани на силу, као да мало кога интересује. Важно је спасити сопствену главу и што боље се удомити негде ван граница земље и домашаја истражитеља ратних злочина.

Како год било, војни стручњаци се слажу у констатацији да је наставак борби у Украјини – бесмислен. Да може само да изазове нове жртве, како у редовима бораца, тако и међу цивилима, а без икаквих назнака да би ствари на фронту могле да буду промењене у корист Кијева. То су осетили и медији, који своју пажњу видно померају ка Блиском истоку, као и надлежни у Вашингтону, који никако нису успели да се усагласе око наставка помоћи Украјини вредне више од 60 милијарди долара. „Бесмислено је тек тако дати Зеленском толики новац само да би могао и даље да ратује без икаквог резултата осим нових погибија”, изјавио је пензионисани пуковник Дејвид Дејвис, ветеран ратова у Ираку и Авганистану.

Наведено указује и на чињеницу да у свету, брже или спорије, дижу руке од Украјине и политике руководства у Кијеву. Више се не говори много ни о томе како би требало реаговати на поруке из Москве да рат може бити окончан тек потпуним поразом Украјинаца, пристајањем на војну неутралност и одрицањем од нацистичке политике промовисане након државног удара 2014.

О томе сведочи и недавно одржан скуп у Саудијској Арабији, замишљен као један од последњих покушаја да се постигне сагласност о заједничком наступу против Русије. Састанак, који је организован у име земаља Г7 и још неколицине држава тзв. Глобалног југа, испоставио се као промашај. На њега, наиме, нису позвани кључни играчи, поготово не Русија, док су други, попут Кине, организаторима јасно ставили до знања да овакав скуп сматрају у најмању руку бесмисленим.

Као што је могло да се очекује, подршка Украјини сасвим је изостала, иако је то по многима била главна тачка сусрета. Према тврдњама организатора, све је било припремљено ван очију јавности како би се учесници осећали што комфорније и били спремни на дуге разговоре и убеђивања од стране САД и западних савезника, на тему „Формуле мира”, коју је још одавно изнео Володимир Зеленски, а коју је, како се види, мало ко до сада озбиљно схватио.

У међувремену, на терену се ствари одвијају све неповољније по украјинску војску. Мобилизација нових војника претворила се у прави лов на све који су способни да држе пушку у руци, укључујући и жене и пензионере. Морал међу новим регрутима низак је једнако као и њихова обученост. Поготово што се битке углавном воде у градским срединама, за шта је потребно учешће специјално обучених људи, каквих је међу Украјинцима све мање.

Осим подршке светских политичких кругова, Зеленском недостаје и подршка већине грађана западне Европе, који су свесни да су економске невоље у које су упали у протекле две године узроковане превасходно вођењем погрешне политике према великом источном суседу. Пад стандарда, штрајкови, страх од могућих терористичких напада због суровог рата у Гази... нагомилали су се и јасно је да ће неки вентил за излазак из кризе морати да буде пронађен.