Пољска брани демократију ЕУ

У временима када је рат у Украјини центре гравитације померио на исток, а Европа се суочава са налетом деснице који прети суштини њеног идентитета, Пољска је започела мисију повратка вредностима на којима је Европска унија створена, што би била капитална помоћ демократској консолидацији континента.

Задатак да преуреди земљу доскора оптуживану да руши демократију и кородира владавину права, на себе је преузео Доналд Туск, нови премијер и лидер Грађанске коалиције, својеврсне инкарнације Солидарношчи. Окупио је различите странке продемократске опозиције, од левичара до либерала, које су играле на карту националног поноса у либералној верзији. Успео је да на изборима у октобру добије јасну већину у Сејму, Парламенту.

Означен је крај владавине Партије закона и правде (ПиС), популистичких конзервативаца и клеро-националсита чијих је осам година на власти обележено заобилажењем закона, рушењем правне државе, контролом банака, корупцијом, фаворизовањем некритичких медија и блаћењем опозиционих политичара као „издајничких убица”.

Пољски бирачи су показали да је и у сасвим неравноправним условима могуће победити ауторитарце који су имали и ту предност што су били на власти. Већина је поручила збогом лидеру ПиС-а Јарославу Качинском, који, попут свог идеолошког ментора Виктора Орбана у Мађарској, тврди да ЕУ угрожава суверенитет његове земље, да „стране силе” попут Немачке диктирају неолибералну економску политику која значи „окупацију Пољске”, да промоцијом ЛГБТ права намећу „декаденцију” и да захтевом за улазак миграната руше хришћанске вредности католичке Пољске.

Качински је створио Пољску каква раније није постојала, чиме је само потврдио да је демократија у опасности од Мађарске, преко Холандије и Немачке до Италије. Битка је отворена и није сасвим извесно да ли ће најутицајнија држава централне Европе повратити своју вибрантну демократију, независност судства и институција које су тешко настајале на рушевинама комунизма пре три деценије.

Старт је наговестио да поновна изградња демократије зна да буде тежа него њено првобитно успостављање. Тек што се тријумфално вратио, Туск је у Парламенту, где је у децембру потврђена његова премијерска номинација, налетео на витриолске оптужбе свог археривала.

„Не знам ко вам је био деда, али једну ствар знам: ви сте немачки агент, само немачки агент”, поручивао је Качински, који Пољаке упорно покушава да увери да су Немци већа опасност него Руси и да „ЕУ није ништа боља од вегетаријанске верзије четвртог Рајха”, како је написао угледни аналитичар Иван Крастев.

Качински каже да Туск намерава да „ликвидира нашу домовину као државу” и има подршку председника Анджеја Дуде, бившег члана ПиС-а, који остаје на власти до истека мандата августа наредне године. Он има овлашћења да стави вето на законе и већ је показао да ће премијерову агенду промена минирати где год може.

Разлике између нове владе и шефа држава су већ у првим недељама „кохабитације” претворене у отворени конфликт. Туск има намеру да ресетује озбиљно окрњену демократију, а то подразумева и чистку лојалиста ПиС-а, који су распоређени по судству, тужилаштвима, институцијама и медијима. Качински би да сачува центре моћи које контролише и тако успостави двојну власт.

Пољска је значајно подељена. Да ли је то наговештај пута ка анархији, хаосу, можда и нередима? Ради се о сукобу две потпуно сучељене визије, па је друга транзиција ка демократији већ почетком јануара налетела на барикаде када је утицајни бивши ПиС-ов министар себе прогласио „политичким затвореником” и најавио штрајк глађу у знак протеста због хапшења под оптужбом злоупотребе власти, после чега је осуђен на две године затвора.

Конфронтација у председничкој палати окончана је мирољубиво, али уследио је нов сукоб када је министар правде Адам Боднар покренуо иницијативу да се измени начин избора судија и блокира правосудна реформа бившег режима. Нова власт, али и Европски суд за људска права и Суд правде ЕУ и раније су указивали на нерегуларности изборних процедура, због чега је Пољској онемогућен приступ милијардама евра из европских фондова које је Брисел замрзнуо покушавајући да ПиС-ов режим наведе на поштовање демократских норми.

Показује се да то не иде глатко јер петину свих судија чине ПиС-ови симпатизери. План владе да затвори државни радио, ТВ и новинску агенцију ПАП, проглашених за пропагандна гласила бившег режима, осујећен је пред Уставним судом. Министарство културе је пресуду одмах прогласило неважећом позивајући се на процедуралне грешке. Десничарска опозиција узвратила је позивом на демонстрације. Исти суд блокирао је смену државног тужиоца кога је нови министар правде оптужио за политизирање правног система земље.

Туск је био премијер 2007. после победе његове Грађанске платформе и поново 2011, али се 2014, пре завршетка другог мандата, повукао из пољске политике да би у Бриселу преузео важну функцију председника Европског савета. Многи су му замерили што је отишао јер је годину дана касније ПиС узео власт. Ипак, бивши новинар Солидарношчи у Гдањску, који себе описује као „либералног конзервативног социјалисту”, након седам година је напустио лукративни посао у Бриселу и вратио се у земљу да би, као посвећени европејац, покушао да заустави демократско назадовање Пољске.

Улог је велики и за Запад јер би свака дестабилизација Пољске била поклон Владимиру Путину који сада на западној граници има непријатеља одлучног да се супротстави руском неосовјетском хегемонизму и један је од најлојалнијих савезника Украјине, чијих је 1,5 милиона избеглица примио на своју територију.

Пољска ће бити једна од држава које се граниче са Русијом на чијој ће територији током маја бити одржани највећи маневри НАТО икада, уз учешће 90.000 војника, 80 ловаца, хеликоптера и дронова, 50 борбених бродова од носача авиона до разарача и 1.000 тенкова и борбених возила.

Пољска се вратила у крило Европе и представља пример како се зауставља талас онога што аналитичари данас зову „демократском рецесијом” широм света. Тускова победа требало би да изолује разне Орбане и све ученике његове доктрине „нелибералне демократије”. Зато пажљиво треба пратити догађаје у Пољској јер су разна изненађења увек могућа.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa