Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватска: Извоз расте спорије од увоза

Трговински дефицит Србије са Хрватском у сталном је опадању, а нарочито у првој половини ове године када се због признавања Космета осетио пад продаје хрватске робе у Србији

Од нашег сталног дописника
Загреб, октобраПрошлу годину Хрватска је завршила са остварених девет милијарди евра од укупног извоза, али је на увоз потрошила више него двоструко – чак 18,8 милијарди евра. На сву срећу, Хрватска је истовремено имала приход од туризма од око седам милијарди евра, што јој практично „држи” привредни брод, о чему говори и податак да је то у односу на бруто друштвени производ (БДП) око 18 одсто.

Повећање је забележено на обе стране, али је уочена неповољна околност која забрињава многе домаће економске стручњаке: извоз расте спорије него што расте увоз. Таква негативна тенденција наставила се и у овој години – у првих седам месеци остварен је извоз у вредности од 5,6 милијарди евра, а на увоз је потрошено 12,4 милијарде, што указује да увоз расте двоструко брже од извоза. У том раздобљу покривеност увоза извозом је тек 45,1 одсто. Трговински дефицит је, као што се види, већи него вредност целог извоза у том периоду.

Највише успеха РХ постиже на тржишту Италије, на које је лани пласирала 19,2 одсто од свог целокупног извоза, на другом месту је Босна и Херцеговина са 14,4 одсто, на трећем Немачка са 10 одсто, затим Словенија са 8,3 одсто и Аустрија са 6,1 одсто од целокупног извоза. Србија је на тој листи шеста по вредности хрватског извоза, који је прошле године износио непуних 665 милиона долара.

На увозној листи распоред је нешто другачији: највише је увезла такође из Италије (16,1 одсто), затим из Немачке 14,4 одсто, из Русије 10,1 одсто, из Кине 6,2 одсто, а из Словеније непуних шест одсто од свог целокупног увоза. Из Србије је прошле године увезла робе у вредности од 329,4 милиона долара.

Већ више година Хрватској је главни трговински партнер Италија, с којом јој укупна робна размена непрекидно расте, али у последње време нагли раст увоза остварује из Кине, по стопи од скоро 40 одсто. Истовремено, највећи раст извоза бележи у БиХ, за 36 одсто. Занимљив је и податак да око 60 одсто укупног извоза остварује у земље Европске уније, што је повећање од 11,7 одсто у односу на претходну годину.

У структури хрватске робне размене с иностранством посебно значајно место имају енергенти, које мора да увози око 50 одсто својих потреба. Занимљиво је да се и највећи део њеног укупног извоза (9,3 одсто) и највећи део увоза (11,7 одсто) односи на нафту и нафтне деривате. С обзиром на стално повећање потрошње, али не и производње енергената, стручњаци прогнозирају да ће до 2025. године потреба за њиховим увозом нарасти на чак 80 одсто укупних потреба.

Од земаља бивше Југославије у економском погледу Хрватска је нарочито заинтересована за Србију из једноставног разлога што је то и највеће тржиште међу новонасталим државама на том простору, а уз то и с највећим потенцијалом развитка. Није зато случајно што знатне своје напоре и средства улаже у продор својих фирми у Србију. Према подацима које је недавно изнео председник Хрватске господарске коморе Надан Видошевић, у Србији послује више од 150 хрватских фирми, а укупна хрватска улагања у привреду Србије износе непуних 400 милиона долара, уз настојања да се и даље шире.

Укупна робна размена између две земље прошле године је достигла готово милијарду долара, с тим што је хрватски извоз у Србију био непуних 665 милиона долара, а Србије у Хрватску упола мањи, односно 330 милиона долара. Србија је по значају шесто хрватско извозно тржиште, док се по оствареном извозу у РХ налази на 19. месту.

Видошевић процењује да ће за око пет година укупна вредност робне размене између Хрватске и Србије бити удвостручена, односно да ће износити око две милијарде долара. Било би то, додајмо, можда и брже да се на хрватској страни и поред склопљеног споразума о слободној трговини не осећају „рампе” за слободнији пролазак производа из Србије, а поготово за долазак српског капитала. О томе је у више наврата указивано са српске стране (од привредника и политичара), са хрватске су стизала уверавања да ће се то променити, али битнијих побољшања у том смислу није било. Недавно је, као први трачак светла на крају тунела, забележен и први пример уласка српског капитала у Хрватску, који можда означава прекретницу и на том пољу међусобне сарадње. Власник „Свислајон-Такова” Родољуб Драшковић купио је фабрику јафа кекса у Сиску чиме је оснажио своју иначе добру присутност на хрватском тржишту. Многи производи његове фирме, наиме, продају се у Тодорићевом трговачком ланцу „Конзум”, а добро сарађује и с „Подравком”.

У економским односима Србије с Хрватском охрабрује стални тренд смањења њеног трговинског дефицита, што је настављено и у овој години. О томе говори податак да је у првих пет месеци ове године српски извоз у Хрватску порастао за 48,4 одсто у односу на исти период прошле године и достигао вредност од 181 милион долара. У истом периоду дефицит робне размене био је мањи за 46,2 одсто него у исто време лани, односно смањен је са 72,1 милион на 38,8 милиона долара.

Таквом респектабилном смањењу дефицита допринео је и делимичан бојкот хрватских производа широке потрошње од стране српских потрошача који је уследио као непосредна реакција на хрватско признавање једностраног проглашења независности Космета. На то указује истовремено смањење хрватског извоза тих производа у Србију, до чега је дошло због смањене тражње. Тако је, на пример, од јануара до априла смањен извоз у Србију дечје хране за 22,4 одсто, супа у кесицама за 32,7 одсто, слаткиша за 10,6 одсто, разних зачина и умака за 38,4 одсто итд. Политика очито има снажан утицај на привредна кретања, али протеклих година се показало да су управо привредници ти који и најефикасније пробијају блокаде које им поставља политика.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.