Хорска песма далеко се чује

Темишвар, октобра – Још једни „Дани српске културе у Темишвару” прођоше. Срби са обе стране границе опет су били на неким већ познатим и тамо важним адресама – са својим књигама, сликама, музиком... У календару овогодишњих догађања биће, поред осталог, забележено да је, са наше стране, манифестацију отворио министар културе Небојша Брадић, као и да је њен последњи чин био концерт Мадригалског хора Факултета музичке уметности у Београду и Мешовитог хора Српске саборне цркве у Темишвару, чему смо присуствовали. Оба хора учествовала су и на недељној литургији у поменутом храму, који се налази поред куће Савеза Срба у Румунији, а оба стара здања на вероватно најлепшем тргу у граду.

Концерт за растанак одржан је у акустичној дворани темишварске Музичке гимназије „Јон Виду”, у којој наступа и локална филхармонија, па отуд и популарни други назив ове сале – Филхармонија. У њој смо чули програм у коме је доминирала духовна музика. Прво су се представили домаћи певачи, мешовити хор којим је дириговао проф. Јоца Бугарски, готово назаобилазан лик у музичком животу овдашњих Срба, али и шире. Како чујемо, где год се пева и свира, барем међу сународницима, без Јоце се не може. Са својим хором он наставља једну дугу, импресивну традицију певања у овом храму, које је започело заиста далеке 1836. године. Мало ко може да се подичи таквом хорском историјом.

Онима који су дуже путовали до ове темишварске сале, љубазни домаћини галантно су уступили више простора. Свој богат програм духовне музике гости су лако прошарали и неким другачијим садржајима. Ову „мешовиту” дружину предводио је Александар Вујић, кога његови певачи, махом студенти, најчешће ословљавају са „професоре”. Пошто се ради и о познатом композитору и диригенту, он је темишварској публици представио и та своја два уметничка лица, премда се ту нашло и нота Мокрањчевих, Тајчевића, Алексиначког, Јефтића... И није све било хорско певање. Рецимо, млада Теа Арнолд, чија „виолина” обећава, уз пијанистичку сарадњу Добриле Миљковић, извела је Вујићево дело Анданте оп. 30 за виолину и клавир. Осим, тамошњих највиђенијих Срба, концерту је присуствовао и Радивоје Дабић, председник Матице исељеника Србије, који је поздравио учеснике и публику. А уследило је дружење у Савезу Срба, које се завршило опет музиком.

И тако све до неких будућих хорских састанака. Александар Вујић, који је и председник Савеза српских хорова отаџбине и дијаспоре, резултате оваквих културних похода илуструје нам и податком да ће певачи из српске темишварске цркве на пролеће вероватно на пут у Бијељину, а мало после и до Студенице, где се одржава добро знана Летња духовна академија. Песма хорова далеко се чује, али све те гласове неко мора да повеже и – окупи.