Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У СУСРЕТ 33. ЛЕТЊИМ ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА (26. ЈУЛ – 11. АВГУСТ)

Србија – остатак Југославије 78:69

Наш олимпијски тим тренутно броји 78 чланова, Хрватска шаље 33 такмичара, Словенија 22, Црна Гора 13, а Босна и Херцеговина једног… – У јуну визу добија и перјаница српског спорта Новак Ђоковић
Србија – остатак Југославије 78:69
Потенцијални путници за Париз су и одбојкаши Србије (Фото EPA-EFE/Nicola Mastronardi)

После Светског првенства у воденим спортовима и олимпијских квалификација за кошаркашице, тим Србије на Олимпијским играма у Паризу (26. јул-11. август) нарастао је са 53 на 78 чланова. То је више него што збирно имају такмичара преосталих пет земаља, некадашњих република Југославије: Хрватска 33, Словенија 22, Црна Гора 13, Босна и Херцеговина 1, Северна Македонија без олимпијске визе.

До сада су из Србије олимпијску визу обезбедили следећи спортисти – кошаркаши (12 такмичара), одбојкашице (12); ватерполисти (12), кошаркашице (12), у атлетици (3) – Ангелина Топић, Ивана Вулета и Милица Гардашевић; у боксу (2) – Вахид Абасов и Наталија Шадрина; у кајаку (8) – и мушки и женски четворосед; у веслању (1) – Јована Арсић; у пливању (4) – Андреј Барна, Велимир Стјепановић, Урош Николић и Никола Аћин; у стрељаштву (2) – Дамир Микец и Зорана Аруновић; у рвању (3) – Стеван Мићић, Хетик Цаболов (обојица слободни стил), и Мате Немеш (грчко-римски); мушки тим у 3х3 кошарци (4); у бициклизму (2) – по један такмичар и такмичарка, на основу светске ранг-листе; у теквондоу (1) – Александра Перишић.

Српски ватерполисти су све бриге пребринули пласманом у четвртфинале Светског првенства, а у Паризу ће се борити за трећу узастопну златну медаљу. На свих шест претходних учешћа пробијали су се до победничког постоља (три бронзе, два злата и сребро). Од Другог светског рата ниједном нису пропустили Игре (ако се, због санкција, изузме „Барселона 1992”) и само четири пута нису освајали одличје. Нови селектор и подмлађени састав биће пред великим изазов да се приближе успеху из Рија и Токија.

Кошаркашице су нас навикле на успехе откако је Марина Маљковић дошла на место селектора. На квалификацијама у Белему, такође у подмлађеном саставу, отвориле су себи пут ка Француској у којој ће играти за своју другу олимпијску медаљу (као Србија). Пре осам година у Рију освојиле су бронзу, пре три лета у Токију биле су четврте. Из времена Југославије остала су два одличја: бронза из Москве 1980. и сребро из Сеула 1988.

Ако погледамо наше комшије, Хрватска тренутно има 33 путника за Париз, у девет спортова (један екипни, ватерполо), Словенија 22 у седам (нема екипних), Црна Гора 13 у два (ватерполисти и једриличар Миливој Дукић), Босна и Херцеговина једног (пливачица Лана Пудар, ћерка некадашњег голмана Вележа Велибора Пудара).

Светска спортска сила Мађарска, која је од Рима 1960. само једном имала мање од 160 такмичара (159 у Лондону 2012), за сада има 76 олимпијских виза (у Токију 2021. – 166 учесника). Бугарски спорт у овом миленијуму није оно што је био, што се види и по тренутном броју квалификованих спортиста (18, у Токију 2021. – 42).

Грчка је обезбедила 47 спортиста у 10 спортова, Аустрија 37 у 11, Румунија 61 у шест (од тога 44 у веслању). Италија је већ класа више: 162 такмичара у 18 спортова!

Србију је у Токију представљало 87 спортиста (43 мушкарца и 44 жене) у 15 спортова. Реално је да тај број буде надмашен, имајући у виду ко све има шансу да се нађе у Паризу. Уколико то пође за руком одбојкашима (прилика на основу светске ранг-листе), можда је могуће да се достигне и „Лондон 2012”, када смо имали 116 спортиста у 15 спортова.

На списку путника за француску престоницу тренутно нема најбољег српског спортисте Новака Ђоковића, зато што се тениске „квалификације” завршавају у јуну. У главном жребу сингла олимпијског турнира играће 64 играча (максимум четири из једне земље), а 56 иде на основу пласмана са светске АТП листе (исто важи и за тенисерке). За одлазак на Игре важиће ранг-листа од 10. јуна 2024.

Када би се гледао тренутни поредак, Србија би имала три представника у Паризу: Новака Ђоковића (1. на АТП листи), Ласла Ђереа (35) и Миомира Кецмановића (40), док је близу и Душан Лајовић (58).

И у још неким индивидуалним спортовима српски спортисти ће имати прилика да се пробију на највећу смотру спорта. Кад је реч о циљевима Олимпијског комитета Србије, то је двоцифрен број медаља, што се никада није догодило од распада СФР Југославије. Српски олимпијски тим је најближе томе био пре три године у Токију (9).

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivan
Na kraju se broje medalje ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.