Мафијашка уцена Андреаса Шидера

Хенри Кисинџер је често био духовит на рачун политике и политичара, такорећи на свој рачун, пошто је свој дуги живот провео баш у том свету. „Корумпирани политичари чине да осталих десет одсто буде на лошем гласу” – једна је од његових чувених жаока на рачун људи којима је и сам припадао целог живота. Извињавам се, постхумно, великом америчком политичару и дипломати што ми је његова цинична мудролија дошла на памет у вези са једним малим аустријским политичарем, који ни за десет живота неће моћи да се приближи Кисинџеровој политичкој вештини и мудрости. А толико би то волео.

Социјалдемократа из Беча Андреас Шидер решио је да игра улогу опасног момка. Рекао је да ће се једног дана објавити шта је Александар Вучић урадио, да је ту много ствари које се крију и за које српски председник не жели да буду откривене, па се Вучић због свега тога, како каже, понаша „хаотично”. Шидер већ два месеца јаше на таласу славе коју је стекао као посматрач српских избора у име Европског парламента. Све време тешко оптужује српског председника за наводне малверзације на изборима 17. децембра, најгласнији је у томе и најупорнији. Згазио је посматрачку неутралност и одавно се сврстао на једну (опозициону) страну, подржао је и њихове протесте.

И све би можда некако могло да се подвуче под „обично” навијање европских политичара за неке од многих Вучићевих противника, док Шидер није решио да игра грубо.

Његова прича да против Вучића постоји нешто страшно што се још увек крије и чека да буде објављено више није политика, него мафијашка уцена.

Ако зна да против српског председника постоји нешто толико опасно да ће му (политички) доћи главе кад се буде објавило, а Шидер тврди да постоји, онда је Аустријанац већ сада у тешком прекршају. Зашто не пријављује Вучића? Било где, у Бриселу, у Бечу, може и у Београду преко својих пријатеља из опозиције са којима је у контакту још пре децембарских избора. Кога Шидер чека да објави против Вучића то што он већ зна? Ко крије те Вучићеве страхоте па Шидер не сме да о њима прича, али може да њима прети? Да ли се Шидер плаши неког другог Европљанина па не сме сам да објави Вучићеве грехе? Зашто онда не тужи и Вучића и тог који крије истину о Вучићу?

И ту долазимо до Кисинџера и његове цаке о корумпираним политичарима. Андреас Шидер сигурно није један од оних десет Кисинџерових одсто, можда није ни у оних 90 одсто, али би много волео да уђе у тај велики круг. Само су два могућа објашњења за ову прљаву игру коју игра Аустријанац. Прво, да против Вучића не постоји ништа што кобајаги лежи у некој фиоци па чека (кога и колико дуго?) да буде објављено. Или, друго, да је у току прављење неке лажне конструкције, у чему учествује и Шидер, и која би требало да се у неком тренутку појави и политички „убије” српског председника. Да постоји нешто треће, о томе би сви већ одавно знали, не би нас Шидер држао у неизвесности.

Аустријанац, дакле, или лаже, или учествује у некој прљавој намештаљки којом би требало да Вучић добије јак ударац. У оба случаја Шидер уцењује. Или бар покушава да тргује утицајем европског парламентарца. Свеједно, шта год да ради, он прави тежак прекршај, за који се не одговара политички, него кривично. Андреас Шидер очекује профит од операције коју води. Политички сигурно, а да ли постоји и неки други профит којем се нада, то нека утврђују они чији је то посао.

У целу ову акцију од које очекује „зараду”, ушао је много пре него што је почео да се игра уцењивача. Шидер је планирао да искористи децембарске изборе у Србији као гориво за своју кампању за још један избор у Европски парламент. Још у новембру је на конвенцији аустријских социјалдемократа у Грацу изабран за вођу партијске листе на јунским изборима за Европски парламент. Онда су, таман на време, дошли избори у Србији, за које се пријавио као посматрач у име Европског парламента.

То је за амбициозног партијског апаратчика, као што је Шидер, била добра прилика да се појави као суперхерој демократије, борац на страни слабих и незаштићених, детектив који растура политичке муљаторе. Помислио је, Србија је идеално место за овакву представу – мала, скрајнута на периферију Европе, пуна провинцијалаца који на њих Европљане гледа као у богове.

У маниру колонијалног изасланика, мислио је да ће бити довољно само да се појави, да опљуне кога треба (Вучића) и да се врати по гласове у Беч, а одатле поново у Брисел/Стразбур, у нову четворогодишњу хладовину Европског парламента. Да тамо настави мирно да се бави заштитом права једнодневних пилића и једнодневних женки пачића, које сатиру произвођачи паштете, у вези с чим је у марту поднео посланичко питање Европској комисији.

Међутим, у Београду је добио по носу, с пуним правом и баш због начина на који је злоупотребио дужност међународног посматрача. Андреас Шидер је и пре изборног дана добро знао шта ће да каже кад се избори заврше. Знао је да је дошао да од српских избора направи „случај”, и да за муљање окриви Вучића. Није му прошло зато што је безобразно потценио оног кога је напао, а када је добио истом мером, шокиран и грогиран почео је да прети и да уцењује. Његова кобна грешка је што је у Србију дошао са ароганцијом политичког профитера, без добре намере и као дугогодишњи велики пријатељ Приштине, а нарочито владе Албина Куртија за коју каже да представља „најдужи период политичке стабилности на Косову”?!

Европски парламент има искуства са откривањем и привођењем правди својих корумпираних посланика. Пошто ће Шидер вероватно остати у њему и наредне четири године, биће довољно времена да парламент преиспита кога шаље у посматрачке мисије. А нарочито да испита због чијег интереса неко у његово име срља у тешка кривична дела, па се усуђује да прети демократском председнику државе кандидата за чланство у унији. То се не ради про боно.

Директор Међународног института за безбедност

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa