Електронским боловањем до мање злоупотреба

Због тога што злоупотребе у вези са отварањем боловања на радном месту свима наносе огромну штету, а највише људима који желе да раде, држава планира да уведе систем електронског боловања. Тиме ће, како је најавила Ана Брнабић, председница Владе Србије, тај проблем бити решен, јер ће поступак бити много транспарентнији.

– Верујем да онда неће бити потреба за ванредним инспекцијама, да ће то бити заштита људима који желе да раде, али и инвеститорима који желе да дођу и инвестирају. Такође, значиће и домаћим компанијама које онда могу да рачунају на то да ће заиста само болесни ићи на боловање, а да ће они који нису болесни, ако неће да раде, дати отказ, а не да злоупотребљавају боловање – поручила је премијерка поводом ситуације која се догодила у Нишу, када су неки страни инвеститори пријавили да је било превише боловања радника, након чега је Министарство здравља наложило инспекцију у здравственим установама где је таквих боловања било највише пријављено.

Подсетимо, влада је усвојила програм дигитализације у здравственом систему за период 2022–2026. године. Циљ је да се добије повезано, ефикасно здравство и унапреди квалитет здравствене заштите међусобним повезивањем здравствених установа модерним софтверским решењима. Део тог програма чини и идеја о увођењу електронског боловања, које тек треба да заживи. Како је „Политика” већ писала, е-боловање подразумева да пацијенти што мање иду и бораве код свог изабраног лекара, а то значи и да могу онлајн да добију одобравање боловања, да не морају лично да иду код лекара по дознаке.

Када ће то бити спроведено у овдашњој пракси, тек остаје да се види.

До тада су о теми отварања боловања електронским путем у јавности подељена мишљења.

У Савезу самосталних синдиката Србије подвлаче да данас на боловање иде само онај ко мора, јер су одбици од зараде изузетно велики. Љубисав Орбовић, председник савеза, подсећа да чак и људи који имају озбиљних здравствених проблема размишљају да ли треба да оду на боловање.

– То је нешто што је заиста проблематично. Нико није дошао да ради да би ишао на боловање него је дошао да ради да би зарадио. Данас на боловање одлазе најчешће мајке због деце, када немају другог избора. Фактички, ту не постоји интерес било ког радника, јер радника губи 35 одсто зараде – истиче Орбовић.

Синдикати немају званичне податке нити сазнања да је велики број радника злоупотребљавао боловање и да због тога одсуствује са посла.

– Покушај манипулисања боловањима је толико мали и занемарљив да је сувишно о томе уопште и причати. Иначе, то се дешава одувек и није сада нешто другачије, можда се лажна боловања своде на тек један проценат. А ако их има, онда фирма сама треба то да регулише тако што ће спровести контролу. Ово иживљавање од стране државе и стављање државе на услугу послодавцима је просто непримерено – изричит је Орбовић. Он подсећа да ти исти послодавци малтене терају раднике да раде болесни.

– Имамо икс примера да су запослени падали у несвест поред машина у фабрикама, јер су морали да раде под температуром. Узгред, многи не желе да оду на боловање јер ће им платни дан бити умањен за 35 одсто, па се данас никоме не исплати да иде на боловање због малих зарада – истиче Љубисав Орбовић.

Да ће е-боловање сигурно олакшати процедуре, али и бити од користи запосленима који су заиста болесни, потврђују у Унији послодаваца Србије. Светлана Будимчевић ипак истиче да увођење електронског боловања неће спречити кршење закона.

– Само ће се смањити папирологија, уштедеће се време и олакшаће се запосленима који су заиста болесни да не морају да брину да однесу дознаке јер ће оне стизати електронски на адресу послодавца – напомиње Будимчевићева, подсећајући да послодавци имају потребу да се заштите од злоупотреба боловања, јер све то ипак иде на њихову и штету здравственом систему, а такво понашање даје и негативан пример свим осталим радницима.

– Када посумња на злоупотребу, послодавац може да се обрати и надлежној лекарској установи да се утврди да ли је било злоупотребе боловања. Може такође и кроз свој општи акт да пошаље запосленог на независну контролу, на пример на неку приватну клинику, али такав уговор са клиником мора да има закључен раније, као и да о томе запослени унапред буду обавештени. Ако запослени одбије да оде на лекарски преглед, онда је то разлог за отказ – наводи Будимчевићева.