Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тешко откривање тровача река

Наталожено ђубре уз обалу Фото Д. Јевремовић

Радник у заштитној јакни стоји на баржи укотвљеној близу старог Железничког моста и бризгаљком штрца растварач у узани, замућени канал између пловила и десне обале Саве. Када заврши, он и његове колеге тек треба да покупе густе наслаге боца, канти и осталог ђубрета у каналу нешто даље низ труп барже како би могао да истисне хемикалију и дуж тог потеса. Ђубре се, као и увек, данима таложи са разних бродова усидрених крај моста, али радници „Партизанског пута – асфалтне базе” мораће овог пута да очисте целокупан појас смећа, збијен тако да се река и не види. Нема другог начина да допру до воде у коју су недавно грешком испустили неколико десетина литара мазута.

– Целе недеље око 15 радника покушава да заврши чишћење. Протраћили смо време и људе драгоцене за друге послове, али не жалимо се, сами смо криви и сада морамо да исправимо „брљотину” – каже Миодраг Стефановић, руководилац у „Партизанском путу”.

На питање колико новца су изгубили на чишћењу, Стефановић каже: „Око милион динара”. Очекује их и казна за привредни преступ, која може да изнесе од 200.000 до 3.000.000 динара. Ово им је први такав прекршај за пола века колико су смештени близу моста и одмах су их ухватили. Многи су „боље среће” од њих и никада се не одају. Преступника има много док водопривредних инспектора у Београду нема више од четири.

– Ово је лаган случај, кривац је очигледан и вољан да сарађује. Обично је другачије. Пре месец дана смо открили нафту изливену код Бежанијског зимовника. Неко је испустио нафту у атмосферски колектор, одакле ју је прва велика киша повукла ка Сави. Када се то деси, нема начина да утврдимо ко је истресао ђубре и оставио га нама да чистимо на трошак буџета – каже Соња Симић, начелник београдског одељења Републичке водопривредне инспекције.

Најнезгодније ситуације су, ипак, када нафта није испуштена са обале, што оставља јасније трагове ка починиоцу, већ са брода у покрету. Свака посада је тада осумњичена, али доказа који би указали на правог кривца нема. Пре него што га ухвате, штеточина је можда већ напустила српске воде. Уз мало среће, и нафтна мрља је отплутала за њом. У супротном, Речна полиција не може ни да барем уклони последице преступа и очисти мрљу јер нема опрему за санирање водотокова.

– Наше луке не прихватају каљужне воде бродова, које заостану после прераде горива, па их пловила испуштају у реку. Да то учине у иностранству, лако би их нашли упоређујући састав мрље са узорцима товара бродова, које узимају у светским лукама, али код нас се ни то не ради – објашњава Симићева и напомиње да Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина коначно раде на протоколу који би регулисао чишћење реке у случајевима када се брод ослободи отпада у водама државе која није његова матица.

Осим акцидентних случајева, инспектори морају да се носе и са хроничним загађењима. Тек ту су им руке везане.

– У Чукаричком рукавцу, где ће да изграде марину, свака киша ускомеша муљ, после чега се дигне несносан смрад и рибе угину. Тај муљ је толико токсичан да стандардне мере чишћења нису довољне и неопходно је носити га на депонију. Прича се како је Топчидерска река, која се улива у Рукавац, оптерећена индустријским водама, али њу највише загађују изливи из дивљих канализационих прикључака. Чистити Рукавац за градњу марине је бесмислено док се не среди комунални неред у том делу града – прича Симићева.

Она и њени људи се брину и за заштиту насипа против поплава. У насипе није дозвољено побости ни колац, али њих роваре и приватне фирме и појединци који бесправно дижу викендице, игноришући и општу и сопствену безбедност. Чак и државне институције понекад забораве на опрез. Недавно је једно од комуналних предузећа са територије Београда несмотрено пробило насип ради колектора за школу и спровело цевовод директно у оближњу речицу.

Инспектори немају разлога да буду задовољни ни судском праксом. Казне су ниске, оцењује Симићева. Да су више, могуће да би фирме биле мање спремне да ризикују и пријављивале би недозвољене изливе пре него што настане озбиљна штета по животну средину и њихова одговорност почне да се мери баснословним сумама за одштету.

– Они којима је доказана кривица плаћају само казну, која је понекад много нижа од трошкова чишћења, што пада на терет државе – казала је Симићева.

Са више пара, инспектори би могли чешће да принудно извршавају решења и блиндирају испусте предузећима која се не обазиру на упозорења. Како загађивање околине не повлачи довољно тешке последице по кривце, није чудо што је обала пристаништа код Железничког моста, као и бројне друге локације на београдским деловима Саве и Дунава, грозно прљава.

-----------------------------------------------------------

Грађевинци истоварују смеће на обалама


Контролишући чистоћу водотокова и приобаља Саве и Дунава, комунални инспектори су од 22. септембра до 10. октобра на више места на обали открили депоније грађевинског материјала, остављеног после радова на пловилима. Аљкави градитељи су оставили и делове понтонских и прилазних мостовских конструкција и чамаца.

Инспектори су на рекама уочили и велики број напуштених платформи и сплавова око којих се скупља смеће. Будући да су њихови власници непознати, немогуће је водити управни поступак. Власницима запуштених објеката које су могли да пронађу инспектори су издали 33 налога и решења са врло кратким роковима за извршење. Против оних који не поступе по решењима биће поднети захтеви за покретање прекршајних поступака.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.