Уторак, 24.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Идејна решења за здање Природњачког музеја под лупом жирија

Осамнаест радова стигло на урбанистичко-архитектонски конкурс за подручје Парка пријатељства – Ушће у којем треба да се нађу и музеј уметности 21. века, акваријум и панорамски точак од 85 метара
(Фото лична архива)

Осамнаест идејних решења нове зграде Природњачког музеја у трци је за избор најбољег на урбанистичко-архитектонском конкурсу за подручје Парка пријатељства – Ушће, који је расписан новембра прошле године. Резултате тог јавног такмичења које је наручио Природњачки музеј како би ова установа културе од националног значаја решила вишедеценијски проблем неадекватног смештаја и први пут у својој вековној историји добила наменску зграду биће познати 19. априла. Жирирање почиње, каже Иван Рашковић, председник жирија и Друштва архитеката Београда које спроводи конкурс.

– Задовољни смо одзивом будући да је тема сложена и захтевна – кратко је прокоментарисао Рашковић.

Учесници су имали два задатка: урбанистички – да понуде локације за Природњачки музеј и музеј уметности 21. века, акваријум и панорамски точак на подручју од 60 хектара оивиченом Бранковим мостом, Булеваром Николе Тесле, хотелом „Југославија” и шеталиштем уз Дунав и Саву, и архитектонски – да дају решење за ново здање Природњачког музеја.

Изабрани радови на конкурсу биће основ за израду урбанистичког пројекта за подручје Парка пријатељства – Ушће и пројектне документације за градњу Природњачког музеја, која је одређена као један од стратешких приоритета развоја културе Републике Србије од 2021. до 2025. године.

Будући Природњачки музеј простираће се на 15.000 квадратних метара, парцела на којој ће бити саграђен имаће 4.800 квадрата, а здање ће моћи да буде максимално 20 метара висине, што је висина која одговара Музеју савремене уметности.

За музеј уметности 21. века планирано је да буде у близини постојећег Музеја савремене уметности (он, као ни простор око њега, нису обухваћени конкурсом), на јавној зеленој површини парка, парцела од 8.300 квадрата – подручје између Бранковог моста, улице Ушће, њеног наставка и Булевара Николе Тесле. Здање новог музеја, такође од националног значаја, имаће 25.000 квадратних метара.

Површине објекта акваријума и плаца на којем ће та зграда бити подигнута биће петоструко мање. Главни акваријум имаће запремину од два милиона литара, а годишње ће га, отприлике, посетити до 600.000 људи.

Панорамски точак је, у односу на све остале садржаје предвиђене планском документацијом, најпривременијег карактера, наведено је у програму конкурса. Његова максимална висина требало би да буде 85 метара, а око точка ће бити одређена безбедносна зона од 120 метара у оквиру које није дозвољена изградња нити постављање објеката.

Актуелни конкурс под покровитељством Министарства културе неће бити једина архитектонска утакмица на којој ће архитекте одмерити снагу својих идеја на највреднијем простору контакта града и река. Јер и идејна решења објеката музеја уметности 21. века и акваријума тражиће се на новом конкурсу.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Nemoguće prići muzeju zbog kerova.
Beograd202
Pistoji izvesna ironija u tome da ae prirodnjački muzej gradi na mesti gde će sasvim jasno ograničiti i naneti štetu jednoj zaokruzenoh prirodno-panoramskoj celini. Osim toga, na tom mestu nikada neće moći da se proširi. Beograd ima fantastične lokacije koje mogu da se upotpune i valorizuju izgradnjom novih muzeja, a da svakoj novoj zgradi obezbede prostor za proširenje, normalno parkiranje, nesmetane dostave. Ušće to sigurno nije.
Милош
Било је крајње време да Природњачку музеј Србије добије досту зграду са своју богату колекцију.
Бранислав Станојловић
Мени никада ништа није фалило Природњачком музеју на ћошку Његошеве и Зорине 50м од кога сам одрастао и као клинац висио.
Душан
Поштовани Браниславе, Природњачки музеј је у згради на Врачару у привременом, потпуно неусловном простору већ 86 година и недоступном за публику. Крајње је време да после 129 година постојања добије зграду какву заслужује, на радост целокупне јавности која ће уживати у природном богатству које чувају !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.