Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија одолева вирусу са Волстрита

Др Дејан Шошкић (Фото Л. Вулетић)

Док се богате државе панично „лече” од кризе убризгавајући милијарде у највеће посрнуле банке, Србију је до сада обишао „вирус” који су распршили мешетари са Волстрита.

Европу и свет, према предвиђањима ММФ-а, међутим, тек чекају највеће финансијске главобоље. А шта чека Србију?

Рецесија нас можда и неће погодити као развијени свет, али можемо очекивати веће камате уз теже и скупље задуживање на међународном тржишту. То, како у интервју за „Политику” каже Дејан Шошкић, може угрозити динамику и реализацију крупних националних инфраструктурних инвестиција које је влада најавила. Криза улагаче чини нервознијим па ће бити мање директних страних инвестиција, али и отежана приватизација са „тањим” финансијским ефектима од очекиваних. И док и у свету ништа више није сигурно, осим повећане гаранције за новац грађана у банкама, и у Србији на државном „јастуку” бар штедише сада могу мирно да спавају.

Најновије гесло којим Америка настоји да излечи оболело тржиште јесте „незамисливо је неизбежно”, а наше би, по овом експерту са београдског Економског факултета, требало да гласи „логично је неизбежно – без извозне индустрије Србији нема напретка”.

Да ли је наша држава реаговала на време и шта би требало још да предузме?

Реаговала је храбро и у добром правцу – поверења. Подизање износа осигурања депозита на 50.000 евра и ослобађање грађана плаћања пореза на девизну штедњу добри су потези који подстичу поверење и штедњу. Веома је важно стабилизовати финансијску ситуације и отклонити безразложне стихијне реакције на тржишту. Ипак, мислим да је укидање пореза на штедњу требало да буде трајно и да ступи на снагу одмах, а не од почетка 2009. године.

Могу ли штедише да буду сигурне баш у све банке?

Сада када је држава одлучила да гарантује штедне улоге у свим домаћим банкама, нема разлога ни за какву бригу.

Како ће се криза, која је стањила рачуне и најбогатијих људи на свету, одразити на наше грађане скромних прихода?

Свака финансијска криза, директно и индиректно, погађа широке слојеве становништва. И наши грађани ће је осетити, али њен утицај не би требало да буде пресудан за Србију. Нисмо били директно изложени узроцима глобалне кризе па отуда ни последице по грађане неће бити директне. За нас је много важније колико ћемо обезбедити нових радних места у извозно оријентисаној и конкурентној индустрији. Држава инвестицијама у виталне инфраструктурне пројекте (саобраћајнице) такође може ублажити утицај кризе на Србију који може доћи од глобалног успорење економског раста.

Када би наши грађани могли да дођу у ситуацију да не могу да враћају хипотекарне зајмове које сада отплаћују?

Озбиљни проблеми би могли настати ако динар почне да знатно губи вредност у односу на евро. Тада би велики број грађана са платама у динарима, а ратама везаним за евро, могао да буде у незавидној ситуацији. То не би био само проблем за појединце који не могу да измирују обавезе већ и озбиљан системски јер би се валутни ризик који су банке пребациле на штедише, могао вратити као бумеранг банкама у виду високог кредитног ризика њихових дужника.

Има ли шансе да бар некретнине појефтине?

Верујем да би то била природна последица постојећих кретања на финансијском тржишту.

Иако из владе уверавају да Србија неће бити погођена тако великом кризом, где смо, ипак, најрањивији ?

По свему судећи, наша рањивост изгледа највећа у зависности од прилива капитала из иностранства ради финансирања трговинског дефицита, одржавања стабилног курса и макроекономске равнотеже.

Који је лек за мању зависност и већу отпорност на светске кризе?

Лек лежи, по мом мишљењу, у реиндустријализацији Србије и већем расту конкурентне и извозно оријентисане индустријске производње. Бруто домаћи производ за земљу каква је Србија мора се стварати у индустрији. Краткорочно, рањивост, то јест зависност од новца из иностранства можемо ублажити ако учинимо све да највећи део девизне штедње уђе у домаће банке и финансијске институције.

А које се последице кризе већ осећају?

Већ је присутно веће неповерење у финансијском и у реалном сектору. Неки приватизациони тендери пропадају, на пример ЈАТ. Смањује се и потрошња, посебно куповина некретнина и трајних добара. То су први рецесиони сигнали на које треба реаговати.

Упркос томе што је и наша држава реаговала као ватрогасац, да ли нам фале јача правила организације тржишта?

Да. Наш финансијски систем, нажалост, у последњих осам година није стратешки уређен. Ово се посебно односи на тржиште хартија од вредности које и дан-данас има озбиљне уграђене пропусте и нелогичности. И банкарски систем, који је у Србији развијенији и уређенији, има још пуно простора за унапређење. Посебно су важни транспарентност и мерење, управљање и надзор над ризицима финансијских институција.

И НБС је реаговала новим мерама о укидању обавезне резерву на кредите из иностранства. Шта оне и коме доносе?

Ефекат на банке са иностраним оснивачима биће несумњиво позитиван. И НБС очекује да ће се тако обезбедити „јефтиније рефинансирање у иностранству и дати прилика власницима да кредитима и капиталом подрже стабилност своје институције и обезбеде довољно кредита”. Није, међутим, јасно да ли ће се тиме увести неравноправност и дати предност банкама са иностраним капиталом у односу на оне са домаћим које не могу да обезбеде кредите из иностранства. Није јасно ни зашто се олакшава овај канал финансирања банкарског система који је по дефиницији „краткорочни врући новац”.

Које су могуће последице?

Повлачењем таквог новца из финансијског система Србије могао би се направити јак притисак на пад курса динара. Остављање високе обавезне резерве на девизне депозите грађана од 40 одсто чини овај стабилни домаћи извор финансирања неатрактивним за банке. То није добро. Последице могу бити да фаворизујемо нестабилан извор финансирања који, у случају повлачења, може да уздрма макроекономску стабилност Србије, а не подстичемо довољно домаће изворе штедње. Ако задржимо стабилан девизни курс и релативно високу РЕПО стопу, могло би се поставити и питање: да ли се као последица ове мере ствара неоправдано профитабилно тржиште за банке које повлаче средства из иностранства и пласирају их у динарске РЕПО послове НБС.

Шта то доноси банкама и да ли то значи да кредити неће драстично поскупети или да ће можда неки појефтинити?

Банкама способним да се лакше директно задужују у иностранству донеће користи. Али и у финансијском систему Србије биће више новца и, следствено, камате ће бити, по свој прилици, ниже него што би биле. Остаје, међутим, нејасно зашто се бар на исти начин није стимулисала и штедња као извор финансирања домаћег банкарског сектора. То би било природније и здравије за стабилност националне економије јер се тај капитал „преко ноћи” не може одлити у иностранство. Не верујем да ће кредити појефтинити у скорије време.

Шта мислите о најави гувернера да ће се повећати интересовање за динарске кредите и међународних институција?

Кредити међународних финансијских институција ће, по свој прилици, бити знатно јефтинији, од оних који ће моћи да се добију под комерцијалним условима. Али, веће интересовање за динарске кредите мислим да није реално. Наиме, и до сада би се корисници кредита опредељивали за динарске кредите али банке нису биле спремне да преузимају валутни ризик. Чињеница је да убудуће неће бити подједнако лако бранити девизни курс као до сада, па би валутни ризик могао да се увећа. То ће, по мом мишљењу, допринети да банке у Србији буду још мање вољне него до сада да одобравају кредите без девизне клаузуле. Укратко, не очекујем скоро значајније дугорочно кредитирање у динарима (без девизне клаузуле).

И нашу берзу је закачио вирус кризе. Да ли је пад вредности акција прилика да се фирме купе за багателу?

То правило постоји на развијеним финансијским тржиштима.

Председавајући ЕУ предложио је да се европска индустрија делимично национализује како би се спречило да је јефтино купе странци из неевропских земаља. Како ми да заштитимо своју и повећамо извоз?

Бескомпромисно (уз еколошку свест) подстицање директних домаћих и страних инвестиције у реалан сектор, образовање и нову технологију, уз константно јачање правне државе и државних институција.

Дефицит платног и спољнотрговинског биланса је међу највећим проблемима Србије. Како га у кризи смањити?

То је врло озбиљно питање. Константни трговински дефицит финансирали смо из прилива из иностранства. Проблем је што смо дозволили да то траје сувише дуго и да у међувремену нисмо променили нашу привредну структуру у правцу извозне и конкурентне индустрије. Овако, глобална финансијска криза може имати битног утицаја на нашу способност да финансирамо наш превелики трговински дефицит.

Какве се лекције могу извући из глобалне кризе?

Показало се да глобализација финансијских тржишта изискује: већу транспарентност емитованих хартија од вредности, прецизније мерење ризика у финансијским институцијама и ефикаснији надзор над њима, потпунију глобалну стандардизацију уређивања националних финансијских система, као и формирање наднационалног институционалног тела за супервизију и регулативу финансијских система. Једна од поука је и да класични банкарски систем генерише мање ризика од англосаксонског финансијског.

Бисерка Думић

----------------------------------------------

Контаминација банака

Који су, једноставним речима, основни узроци кризе?

Узроци су вишеструки и сложени. Поједностављено, основни леже у одвајању класичних банкарских функција од банака. Пракса у САД је, наиме, да се за процену дужника и одобравање кредита често ангажују „подизвођачи“. Такви заступници банака су независни и не одговарају за квалитет кредита, раде за провизију која зависи од броја или величине одобрених зајмова и нису под директним надзором државе.

Други разлог је у недовољно транспарентном претварању одобрених кредита у хартије од вредности. Овим механизмом су неквалитетни кредити измештани из биланса банака и преношени у билансе специјалних правних лица која су углавном без друге имовине и пословања. Такве фирме су често регистроване на „off shore“ зонама ван надзора регулаторних тела и емитенти су хартија од вредности по основу ненаплативих кредита, које су се продавале широм света. Тако је заправо и дошло до глобалне „контаминације“ финансијских институција. Та секјуритизација је годинама била врло профитабилан посао за њене организаторе.

Уз то, недостајао је ефикасан надзор над осигуравајућим агенцијама које су подизале кредитни рејтинг хартијама од вредности иако објективно нису биле у стању да гарантују измиривање обавеза по основу свих емитованих хартија за које су издавале гаранцију. Ипак, на основу њиховог осигурања, неквалитетне хартије од вредности добијале су високе рејтинге од рејтинг агенција, што им је отворило пут ка конзервативним финансијским институцијама широм света.

-----------------------------------------------

Хартије без покрића

Зашто су највише погођене САД и како се утицај финансијске кризе шири на друге земље?

У САД су управо најприсутнији механизми секјуритизације и outsourcing-а у финансијском систему али, испоставило се, без адекватног одговора државних регулаторних тела. У класичним европским или јапанским банкама ове појаве су много мање. Међутим, банке и друге финансијске институције су масовно куповале емитоване хартије од вредности из секјуритизације које су отпочињале, најчешће у САД. Крајњи купац често није ни био свестан шта се налази као залога емитованих хартија, нити колико су оне реално ризичне.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.