Осветљавао је наше ишчекивање неке лађе

Једног предјесењег дана из лепог града Вршца отишли смо у „провод” Драги Цаки Бугарчић, Гордана Ћирјанић, Борислав Радовић Милутин Петровић и ја у мало насеље Мол, одакле с времена на време скела превози људе и робу преко Дунава у град Смедерево. Будући да смо ухватили ноћ, сви су нас превози за Београд изневерили. Али нас није изневерио Вршчанин Драги Бугарчић. Због тога што је он био поверљив, тачан и одан скелеџија. Те ноћи сам схватио да је Драги Б. у „најкритичнијим” тренуцима и најлепшим животним околностима био човек који је осветљавао наше тамне путеве и наше ишчекивање неке лађе.

Али  Драги је умео и да нестане кад се појави. Како? Тако што је међу пријатељима био непрестано, онако невидљив, присутан. То је, како се још понекад међу пажљивим људима говори, особина оних који, свесно или несвесно, стварају метеж од стварног или нестварног, свеједно. Драги Б. је писао и књиге пуне тог семена, јер је био ветровит, као некаква ружа ветрова – кружио је око своје људске, поверљиве, дубоке и основне тачке. Када су га питали нешто у вези са његовим књигама, он је рекао: „На многа бесмислена питања, међу којима и уобичајено ’због чега пишем’, не умем да одговорим. Не знам због чега пишем. Или могу да дам погрешан одговор: Пишем да бих описао степеништа  којима сам се пењао и силазио у животу. Степеници по којима се корача и по којима клизе и теку сенке, не само људске. У Вршцу постоји изломљено, таласасто степениште на падини Брега, које су стари варошани прозвали Калварија. Одговор би могао да буде: Због чега се моја генерација деценијама успињала малом Калваријом?” Драги Б. је уместо одговора поставио основно питање.

Њему наклоњени људи – Васко Попа, Мило Дор, Октавио Пренс – после обиласка око свега и свачега, никада га нису заобишли. Напротив, били су заједно непрестано на истом месту.

Драги Б. непрестано се селио између два града-близанца, између Вршца и Београда, али је, у ствари, био на једном једином месту. Да ли се двоумио где да крене? Мислим да није. Јер, његово место није зависило од његовог кретања, него од кретања места.