Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

"СМРТ ФАШИЗМУ"

Није баш уобичајено да колумнисти истог листа међусобно полемишу на његовим страницама. Али, с обзиром да "Политика" у последње време настоји да у својој рубрици "Погледи" окупи мање-више све што претендује да политички мисли у земљи Србији, и полемика међу нама била је пре или после неизбежна.
Није ме нарочито погодила проблематична интерпретација по којој сам ја у свом тексту изједначио "два, наводно, љуто завађена новосадска фирера" Ненада Чанка и Горана Давидовића. (Нисам их изједначио – разлике између њих су бројне и ја сам у чланку неке навео – само сам их упоредио. Чак ни њихов крипто-фашизам није исти: као што рекох, Давидовић више вуче на немачку, а Чанак на италијанску варијанту.)

Није толики проблем ни то што господин Бошко Јакшић неосновано тврди како сам поменуто "изједначавање" извршио већ на основу саме претње летвом од стране Ненада Чанка. (Евиденција о профашистичким манирима и иступима господина Чанка богата је, позната и кудикамо старија од последњег новосадског (анти)митинга и ја ћу је – уколико има потребе – радо поделити са господином Јакшићем, читаоцима "Политике" и надлежним органима.)

Али све то вероватно не би био довољан разлог да се враћам на ову помало "бајату" и у јавности углавном већ проваљену тему српског (анти)фашизма, да се господин Јакшић у свом стваралачком напору да групу новосадских маргиналаца и њиховог неформалног вођу прогласи за смртну опасност по младу српску демократију и државу није малчице превише занео и написао следеће: "Бранећи право на летву" Ненад Чанак је постао трагичан херој" ("Политика" 14. октобар, стр 6. Подвукао Ђ. В). Нисам могао очима да верујем. Ненад Чанак херој, па још трагичан. "Херој, јер је са штапом у руци храбро кренуо у обрачун против нових нациста", каже господин Јакшић – а ја запрепашћено читам у нади да ћу пронаћи неку ограду, било какав наговештај да је ипак реч о колумнистичкој иронији, скривеном цинизму, шали. Али ништа од тога. Господин Јакшић је смртно озбиљан као што, ваљда, и доликује теми, и наставља са својом елаборацијом: "Трагичан, јер је потонуо у сопственој, недоказаној причи о "ескадронима смрти" иза којих стоји ДСС".

По господину Јакшићу, дакле, Ненад Чанак из горњег цитата није – макар – неодговорни клеветник и политички екстремиста, већ ни више ни мање него "трагични јунак" због тога што, ето, није успео да докаже своју причу о ДСС-овим ескадронима смрти. Да ли то господин Јакшић, као што из наведеног логички следи, хоће рећи да се Чанкова "трагика" састоји у томе што није успео да докаже своју – иначе, истиниту – тврдњу о Коштуничиним "ескадронима смрти", односно, о томе да се иза "Националног строја" заправо крије "омладина ДСС-а са лажном личном картом"? А да је то, којим случајем, доказао, онда више не би био "трагичан", већ само "обичан" херој?

Нећемо овде трошити речи на навођење подужег списка недемократских неподопштина Ненада Чанка, као ни на очигледно политикантску мотивацију његове последње "антифашистичке" параде у Новом Саду (што, опет, нипошто не значи да у тој колони није било правих и искрених антифашиста). Но, фашизам није само идеологија, него и "методологија". А што се методологије тиче, политички опус господина Чанка и његових следбеника (претња насиљем политичким противницима, подривање уставног поретка, игнорисање легитимних државних органа, упад у државне институције...) опасно подсећа на једног Бенита Мусолинија у "еврорегионалистичкој" обланди Умберта Босија.

Да их није директно напао, ДСС-овци вероватно не би ни реаговали на Чанково најновије политичко оргијање. А радикали би га напали онако реда ради, јер у дубини душе знају да је он, заправо, њихов најјачи адут на предстојећим, као, уосталом, и на свим претходним покрајинским изборима. Шта значи неизмењено програмско инсистирање на "републици Војводини" у данашњем српском контексту? Шта значе његове изјаве како Војводина све до овог последњег ("октроисаног", Коштуничиног) устава "никада није била у саставу Србије"? И шта сугерише Чанково парадирање са жутом траком око руке, или својевремено појављивање са палестинском марамом око врата? Панонски Јасер Арафат у борби за своју изгубљену државу? И није то све баш толико неозбиљно, комично и безопасно ("Ма, знамо ми Нешу") као што верује београдска, како "национална", тако и "еврореформска" политичка и медијска елита.

Коме је уопште потребна дирљива слика о Ненаду Чанку као "трагичном хероју" који са штапом у руци храбро јуриша на ветрењаче српског фашизма, клерикализма и национализма? И због чега је било толико важно, чак и по цену ауторске бламаже, инсистирати на тој очигледној бесмислици? (А можда је неко негде закључио да, упркос свему, треба "сачувати Чанка" и да би, такав какав је, са својом речитошћу, својим екстремизмом и својим "антифашистичким ескадронима", могао још затребати у неким даљим фазама тровања политичке атмосфере и дестабилизације Србије?)

"Данас их је мало, сутра ће их бити више", вели забринуто господин Јакшић. У ствари, ако је о десним екстремистима и Србији реч, "њих" је одувек било мало. Било их је мало чак и онда, тридесетих година двадесетог века, када су свуда у Европи, укључујући и Француску, Британију или Скандинавију, били у моди – и мало ће их и остати. Осим ако их докони "антифашисти" – домаћи и страни – малчице логистички, финансијски и медијски не потпомогну, чисто да би подигли себи цену и сами добили на значају. И при том, колатерално – или је то, заправо, био главни циљ? – у овом осетљивом моменту косовских преговора Србију представе као земљу у којој се насиље и фашизам ваљају улицама, на неколико недеља потисну косовску тему из фокуса јавности и повећају политички притисак на "колебљивог" Бориса Тадића и Демократску странку.

У суштини, рекао бих да су управо Косово, Тадић и ДС били пр(а)ва мета самита новосадских (анти)фашиста – много више и од самог "фирера" Давидовића, злих радикала и мрског ДСС-а. Но, то је већ друга прича.

Главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао"

Коментари150
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.