Понедељак, 21.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Веритас” чува истину о 8.500 страдалих у Хрватској

Убице у највећем броју случајева нису процесуиране
Саво Штрбац (Фото Н. Марјановић)

База података Документационо-информационог центра „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је директор „Веритаса” Саво Штрбац.

Он је навео случај Анђе Катић (73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године. „Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео у Хрвацу”, рекао је Штрбац за агенцију Срна, а преноси Танјуг.

Додао је да су Армада и његов саучесник, чији идентитет није евидентиран, били у јединицама под командом Анте Котромановића, који је касније у влади Зорана Милановића био министар одбране Хрватске.

Штрбац је навео да је Отишић, према попису из 1991. године, имао 1.006 становника, од којих су 966 били Срби. Према последњем попису из 2021, у том селу је било 39 становника и само једно дете млађе од 15 година. Он је подсетио да су у Отишићу током рата готово све куће запаљене, а за тај злочин нико није одговарао.

Навео је да је први уписани у „Веритасову” базу података био Драгиша Врањеш из Цетине, који је на почетку рата, не схватајући озбиљност ситуације, из Швајцарске, где је живео, кренуо у завичај, а хрватске снаге су га легитимисале код Славонског Брода и на ауто-путу извукле из аутобуса, одакле је пребачен у Ријеку, па у Шибеник. Штрбац каже да, пошто су Срби из Цетине у Другом светском рату били четници, у затвору према Врањешу нису имали милости. Званично саопштење је гласило да је Драгиша Врањеш преминуо у затвору од срчаног удара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.