Жртва је увек била у фокусу рада тужилаштва

Јавни тужиоци критикују, главна тужитељка одбацује критике. Овако би најкраће могла да се опише тренутна атмосфера у Јавном тужилаштву за ратне злочине (ЈТРЗ). Месец дана пред избор новог главног тужиоца овог специјализованог тужилаштва, седам од 12 чланова колегијума ове правосудне установе, оценило је садашњег шефа Снежану Станојковић као нестручну, недостојну и онеспособљену за обављање функције на којој се налази.

Насупрот њима, Станојковићева оспорава оцене које су јој дате наводећи да су је оцењивали они који имају мање искуства од ње и чија стручност у раду може да се доведе у питање. Потписници негативног мишљења, тврди тужилац за ратне злочине, имају мотив због којег то раде, а симптоматично јој је да се велика већина њих налази на руководећим местима у Удружењу тужилаца. Ситуација у тужилаштву, каже саговорница, може да се опише у три речи – хипокризија удруженог мишљења.

У образложењу негативног мишљења који су чланови колегијума са образложењем доставили Високом савету тужилаштва (ВСТ), у који је „Политика” имала увид, поред осталог, наводи се да се Станојковићева „током свог безмало седмогодишњег мандата показала нестручном у сложеној материји кривичног и међународног хуманитарног права, да су тужиоци били суочени са нерешивим проблемима у раду због њених погрешних одлука и упутстава, као и да се њена нестручност показала и у вези са преузимањем кривичног гоњења у предметима по оптужницама Тужилаштва БиХ”. Станојковићева овакве наводе одбацује, наводећи да је од маја 2017. године, када је ступила на дужност до краја 2023. године, ЈТРЗ подигло 45 оптужница против 55 лица, од којих је 17 лица првостепено осуђено, а једно ослобођено. Остали поступци су у току.

– Након деценију и по рада у ТРЗ, прво као помоћник, а потом као заменик тужиоца, у потпуности познајем сваки сегмент рада тужилаштва, како у делу који се односи на поступке који се одвијају пред Вишим судом у Београду, тако и регионалну и међународну сарадњу. Током претходних седам година, сарадња са Механизмом и тужилаштвом БиХ је на највишем могућем нивоу. Ради потпуног информисања јавности, наглашавам да су све оптужнице које су прихваћене на поступање уподобљене према закону о међународној правној помоћи и да су преузете у складу са законодавством Републике Србије и међународним стандардима, чији су резултат осуђујуће пресуде – каже главна тужитељка ЈТРЗ за „Политику”.

Према њеним речима, тужилаштву су достављане оптужнице БиХ у којима су се окривљени теретили за кривично дело геноцид, злочин против човечности и које су у себи прописивале командну одговорност. Такве оптужнице су, објашњава Станојковић, преуређиване и усаглашаване са домаћин законом, а кривична дела су преквалификована у ратни злочин против цивилног становништва.

У документу достављеном ВСТ, његови потписници наводе да је квалитет сарадње српског специјализованог тужилаштва са Тужилаштвом међународног резидуалног механизма за кривичне судове опао откада се на челу ТРЗ налази Станојковићева. Тврде и да ЈТРЗ више нема свог „официра за везу” при канцеларији тужиоца МРМКС, али и да главна тужитељка „из потпуно непознатих и необјашњивих побуда није доделила тужиоцима шифре за приступ електронској бази Тужилаштва МРМКС”, у којој је похрањена доказна грађа овог тужилаштва и које би им омогућиле прикупљање релевантних доказа за поступање.

– Да успешно сарађујемо са Механизмом, доказ су извештаји Савета безбедности за 2022. и 2023. године. Поменути извештаји су најпозитивнији до сада, а достављени су у склопу извештавања његовог главног тужиоца Сержа Брамерца пред Саветом безбедности. Позитивни су били и извештаји међународних организација и изјаве оштећених који су после деценије дошли до задовољења правде. Да имамо добру сарадњу са Механизмом сведоче и чести међусобни састанци, као и то што користимо њихову документацију и грађу, као и искуства и вештине које имплементирамо у наше предмете сходно законима РС. Успешна сарадња се огледа и у томе да је за потребе наших поступака дошло до скидања заштитних мера у неколико предмета од 2019. године до данас, а што се раније никада није дешавало. Није тачно да немамо „официра за везу”. Он је до 2020. године, односно до пандемије вируса корона, седео у Хагу, а сада своје послове обавља у канцеларији ЈТРЗ – објашњава Станојковић и додаје да потписници мишљења достављеног ВСТ имају приступ свим расположивим чињеницама и документацији у ЈТРЗ.

– Резултат рада шест тужилаца који су потписали мишљење је следећи: ниједна оптужница, две истраге против непознатих починилаца у којима је испитано укупно осам лица и три истраге против познатих лица у којима није спроведена ни једна доказна радња. Кривица неких од њих је што је ЈТРЗ пропала могућност прибављања доказа ради подизања оптужнице за српске жртве на Косову и Метохији с обзиром на то да су одбијена оперативна сазнања полиције. Из овог разлога, један очевидац ратног злочина доведен је у ситуацију да не сме да сведочи. А, управо је тај сведок био једини до ког су српски истражни органи могли да дођу, а који живи у иностранству – каже наша саговорница.

Својој шефици колеге замерају да је ЈРТЗ, откада се она налази на његовом челу, „показало поражавајућу инертност у унапређењу регионалне сарадње, што је нарочито изражено у погледу права на правду жртава српске националности које су запостављене”. А, управо је то, наводе јавни тужиоци, Станојковићева наглашавала када је приликом избора 2017. године представљала свој програм.

– У тужилаштву, откада сам на његовом челу, нема дискриминације, како у погледу поступака, тако и у погледу запослених и изабраних лица. Жртва је увек била у фокусу рада тужилаштва. Радило се на расветљавању сваког кривичног дела из надлежности ЈТРЗ, без обзира на националност осумњичених, те су све жртве у фокусу, па и српске. То није био случај пре мог доласка на чело ЈРТЗ. Чињеница која доказује ову тврдњу су потврђене оптужнице због злочина на „Петровачкој цести” и убиству војника ЈНА Марка Утржанина, у јавности познатијег као „Ракитије”. По први пут откада постоји, ЈТРЗ је уступило оптужницу Тужилаштву БиХ. На овај начин смо усмерили регионалну сарадњу у супротном смеру, водећи рачуна о жртвама који су наши држављани. Имам подршку и прогнаних Срба – каже Станојковићева.

Неподобан за међународну сарадњу

Не именујући о коме се ради, главни тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић каже да је један од потписника негативног мишљења о њеном раду оцењен као неподобан за сарадњу са међународним правосудним институцијама.

– Он је био члан тима пред Међународним судом правде и у том поступку погрешно је постављено питање које је имало несагледиву последицу по државу – каже Станојковићева и додаје да овај тужилац, пре њеног постављења за шефа ЈТРЗ, није изабран на конкурсу, већ да је радни однос заснован на основу пројекта невладине организације. Међу потписницима је и носилац функције чији избор за заменика тужиоца је незаконит.

Неки тужиоци се, каже тужилац, служе триковима како би уназадили борбе против ратних злочина и довели правосуђе, али и само земљу у неповољнији положај у склопу испуњења обавеза ЈТРЗ из Поглавља 23.