Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свети Лука у Ноћи вештица

Славити Светог Луку или Ноћ вештица, Светог Трифуна или Светог Валентина постало је више ствар укуса него припадност православној или католичкој вери. Да ли је разлог, „империјализам” културе или бег из туробне садашњости свеједно је, јер је обележавање ове необичне ноћи на амерички начин све присутније међу различитим верама и обичајима. Тако, немојте се изненадити ако вам уживање у трпези постављеној у част Светог Луке прекину разна створења „с оног света” тражећи слаткише као својеврсни откуп за ову годину, јер вечерас је и Ноћ вештица.

Порекло овог празника датира још од античке светковине „Шаман”. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра, аноћ пред Нову годину славили су „Шаман”. Веровали су да се тада духови враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве.

Келтски свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

Одакле онда овај празник на нашим просторима?

– Утицај америчке популарне културе је Ноћ вештица „довео” на наше просторе. Млади су расли на седам филмова „Ноћ вештица” и њима то није страно. Такође, људи воле нешто што личи на карневал и на тај начин уводе спектакл у свој живот, играју се мрачних сила које су страшне, али од њих не може ништа да их се задеси – казала је за наш лист др Јелена Ђорђевић, социолог и професор на Факултету политичких наука.

(/slika2)Хелоувин (Ноћ вештица) одавно није верски празник, али још постоје елементи веровања у натприродне, мистичне појаве, вештице, магију и враџбине. Овом празнику се посебно радују деца, која костимирана у групамаиду од врата до врата узвикујући „трик ор трит”, што у слободном преводу значи–дајте нам слаткише или ћемо вас уплашити. У прославу Хелоувина укључена је и индустријска машинерија, ресторани и барови, текстилне индустрије и произвођачи слаткиша. Статистички подаци показују да Американци једино за Божић потроше више на производе намењене прослави.

И тако, у потрази за забавом, Светог Луке се сете ретки, углавном они чија је то крсна слава. Овај лекар, заштитник уметника, пријатељ апостола Павла бавио се живописом и сматра се да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Овај светац написао је и треће јеванђеље, Свето јеванђеље по Луки, и Дела апостолска.

– Људи у празницима виде могућност да „искоче” из зглоба суморног времена, а Ноћ вештица даје могућност да избегну монотонију. С друге стране, имамо повратак празника који на неки начин представља освету идеолошким временима. Свакако, живот тражи празник, али је најгоре када је празник празан – објаснио је за „Политику” професор Факултета политичких наука др Ратко Божовић, социолог.

И америчка амбасада ће већ традиционално обележити Хелоувин. У изјави за наш лист, Рајан Харис, аташе за штампу, објашњава да ће амбасада САД у Србији организовати за децу из заједнице костимирану журку. И поједине канцеларије биће украшене традиционалним мотивима, међу којима је најпознатија – бундева.

В. Дугалић

-----------------------------------------------------------

Жито против бундеве

Чланови многих српских породица и њихови пријатељи данас ће седети забогатом „софром” и славити Лучиндан, док ће њихове прекоокеанске „колеге” обележити такозвану Ноћ вештица, или „Хелоувин” (Halloween). Питали смо неколико студената београдских факултета да ли знају шта је данас:

– Стварно немам појма. Да није годишњица вашег листа? – упитала је Мирјана Копривица, двадесетдвогодишња студенткиња треће године Хемијског факултета.

Њен вршњак Милош Божић, апсолвент Географског факултета, каже да ће неки његови познаници ићи на тематски маскенбал у КСТ-у, али да нико од њих заправо не слави Ноћ вештица – тамо ће бити само због провода.

– Не верујем да ћу стићи да се маскирам, а пре неколико година улазница ми је био један офуцани кимоно – казао нам је Милош, иначе студент продекан на свом факултету.

Марина Матић као „из топа” нам је рекла да је данас – Ноћ вештица.

– Само слављење Ноћи вештица је, по мом мишљењу, тотална глупост, то је американизација. Тај празник повлачи са собом ствари које ја не подржавам. Зато и не идем на маскенбал у „Академију”, радије бих на једну свирку – изричита је била двадесетједногодишња Марина, будући дипломирани филолог за мађарски језик и књижевност.

– Аууу... веруј ми да немам представу шта је данас. Можда сам чуо, али сам заборавио. Мораш ли још и да ме сликаш? Јао, чекај, па данас је Свети Лука! Ове године нећу стићи, али обично идем са два-три друга на ручак код једног колеге у Пожаревац – рекао је двадесетчетворогодишњи апсолвент археологије Иван Марјановић.

– Свети Лука, али и Ноћ вештица – видео сам јуче једну рекламу за „традиционалну студентску журку” у Бона Фидесу, на Правном, улазница су маске. „Хелоувин” је нешто што се већ десетак година форсира са запада, а наше друштво за то није спремно. Ни то ни многи други њихови стандарди овде не наилазе на плодно тле, а вештачка интеграција свега тога у наше друштво само доводи до још већег отпора. Зато на тим журкама, колико сам ја чуо, нема много људи, јер то није у традицији нашег народа, људи много више воле да оду на славу, као што ћу и ја. То је мени и мојим другарима драже окупљање, гарантује и бољи провод, а и специфичне маске понекад траже већу „кинту” – објашњава Милутин Живковић студент четврте године историје.

– Ваљда „Хелоувин”, откуд знам. Не волим маскенбал и те журке, данас нећу ићи нигде, а и не знам много о томе, осим да енглеска деца иду по комшилуку и траже слаткише. Мислим да у Србији то баш и не би могло, комшија би им, реално, залупио врата – казала је кроз кикот деветнаестогодишња Александра Гамбић, студенткиња прве године немачког.

Т. Бојковић

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.