Кинески „прекапацитет” је лажан, али је западњачка нервоза истинита

​Однедавно, неки политичари и медији у Сједињеним Државама и на Западу пропагирају о кинеском утицају на свет с такозваном „теоријом кинеског прекомерног капацитета”, искривљујући кинеске предности стечене независним развојем као „нелојалну конкуренцију” и блатећи кинески, квалитетни производни капацитет. Очигледно, ово је још један напад колективне анксиозности у неким земљама пред успоном Кине и нова рунда јасног рата против кинеске економије. Кина је уверена у свој сопствени пут, а пропаганда није пристрасна према путу модернизације у кинеском стилу индустријске трансформације и унапређења, нити је вероватно да ће пољуљати чврсту одлучност Кине да промовише отварање на високом нивоу и висококвалитетан развој.

Овог пута САД и Запад помињу такозвану „кинеску теорију прекомерног капацитета”, која наизглед говори о економским питањима, али у ствари има сложенију историјску позадину и политичке мотиве. Позадина ове ере је да се велике промене досад невиђене у једном веку убрзавају. Земље у развоју су дубоко интегрисане у глобализацију, развијајући нове компаративне предности у процесу учешћа у подели рада, постајући огромном брзином нови глобални центри за производњу, иновације и развој. САД и Запад верују се да се чврста индустријска подела рада „центар-периферија” градила стотинама година кроз технологију, финансије, војску, колонизацију и друга средства. Овај политички мотив је да се у процесу глобалног распоређивања финансијског капитала од стране земаља у развоју све више интензивира финансирање реалне економије и издубљивање индустрије, а компаративне предности прерађивачке индустрије су стога стално слабе, потискују технолошки напредак и индустријски развој земаља у касном развоју како би задржале своју монополску позицију система глобалне поделе рада. Ово је надметање између развијених земаља које се чврсто држе замке старог поретка и земаља у развоју које теже да пробију плафон и боре се за право на правичан развој. Дакле, такозвани „прекапацитет” је лажан, док је вишак анксиозности истинит.

Богатство и материјална достигнућа која се постижу у данашњем свету у великој мери су последица дубинског развоја економске глобализације и глобалне поделе рада, коју су формирале земље на основу својих компаративних предности под дејством тржишних механизама. Ова компаративна предност је углавном зависила од природних разлика као што су обдареност природних ресурса. С глобалним ширењем научних и технолошких достигнућа и унапређењем самосталних развојних способности земаља, формирање компаративних предности почиње да се више ослања на стечене факторе, као што су индустријска политика, стратешко планирање, а научне и технолошке иновацијске способности. Земље негују сопствене компаративне предности кроз разумну комбинацију фактора, учешћем у глобалној конкуренцији, остваривањем континуираног унапређења индустријског ланца и ланца вредности те промовисањем прилагођавања глобалном систему поделе рада у ефикаснијем правцу. Побољшање ефикасности глобалне алокације производних ресурса и општег благостања човечанства је заједнички циљ. Међутим, историјски гледано, економски закони су понекад били поремећени политичким факторима које је створио човек и таква прилагођавања се неће десити природно.

Британија је некада предводила талас индустријске револуције, а њена компаративна предност у производњи некада је била без премца. Међутим, с успоном других земаља, старо индустријско вођство окреће се очајним мерама. Након Другог светског рата, када су се Европа и Јапан појавили у области високотехнолошких индустрија и довели у питање централну позицију Америке на економском плану, Сједињене Америчке Државе су искористиле своје војне, политичке и финансијске предности, дајући све од себе како би обуздале развојни замах Европе и Јапана и одржавање свог монополског положаја у систему. Данас, у процесу дубоке интеграције у глобализацију, Кина континуирано акумулира компаративне предности захваљујући својим очигледним институционалним предностима, исправном стратешком планирању и снажним способностима учења и иновација, и разбија монопол Сједињених Држава и Запада на глобалне индустрије у све више поља. Док је унапређење кинеске индустријске технологије донело користи целом човечанству, такође је учинило да се Сједињене Државе и друге земље осећају да су достигле крајњи ниво својих монополских интереса у сузбијању у покушају да се блокира пут кинеске индустријске надоградње. Тренутни такозвани „прекапацитет” уопште није закључак који дефинише тржиште, већ лажни наратив креиран од стране људи.

Успон кинеске индустрије с предностима, коју представљају „три нова производа” као што су електрична путничка возила, литијум-јонске батерије и соларне ћелије, обезбеђује потрошачима висококвалитетне производе, задовољава глобалну потражњу на тржишту, промовише економски раст и стабилност цена и пружа глобални допринос на климатске промене. Формирање компаративне предности кинеске нове енергетске индустрије резултат је исправних стратешких избора Кине у складу с економским законима. То је успешан случај у којем су земље у развоју оствариле искорак у индустријском ланцу под утицајем тржишних механизама и промовисао рационално прилагођавање глобалне индустријске поделе рада. Међутим, да би задржале своју централну монополску позицију, САД и неке друге земље употребиле су сва средства да обуздају развој Кине и чак раздвојиле и прекинуле везе како би спречиле рационално прилагођавање поделе глобалног система рада. Ово још једном доказује да је структура глобалног система индустријске поделе рада на површини економска, а заправо политичка. Иза привида неравноправног економског статуса стоји чињеница да неке земље користе војна, политичка, финансијска, културна и друга монополска овлашћења да континуирано доминирају и нарушавају слободно прилагођавање распореда глобалне економске структуре, чиме економизују и спајају неравноправан однос између  центра  и периферије у нади да ће то остати тако заувек.

Током протеклих неколико стотина година, Запад је предводио процес индустријализације и глобализације, а истовремено је дао свету наизглед једину перцепцију глобалног система индустријске поделе рада предвођен Западом и непромењивог међународног економског поретка. Данас се Кина ослања на своје производне предности како би учествовала у водећој глобализацији. То је диктирано економским законима и неизбежност је историјског развоја. Кинески индустријски „пробој” не само да је променио фаталистичку перцепцију западног централизма, већ је створио нове прилике за светску економију у разбијању монопола и донео нове могућности земљама које теже  независном развоју. У том смислу, чврсто пристајање Кине на пут висококвалитетног развоја и њена одбрана свог права на развој од великог су глобалног значаја у промовисању еволуције међународног економског поретка у праведнијем и разумнијем правцу.

Промотивни текст