Савет изабрао нови ректорски колегијум УБ

Савет Универзитета у Београду изабрао је јуче нови ректорски колегијум који ће ступити на дужност у октобру и руководити најстаријим и највећим универзитетом у Србији у предстојеће три школске године 2024/25, 2025/26. и 2026/27. Апсолутном, једногласном подршком чланова Савета, професор Архитектонског факултета Владан Ђокић, актуелни ректор УБ, реизабран је да исту функцију обавља у још једном мандату.

Од укупно 41 члана Савета, седници је присуствовало њих 38. Толико их је и гласало. Дословно сви су гласали за Ђокића, који је био и једини кандидат у трци за ректора Београдског универзитета, а она је јучерашњим избором и званично окончана. На истој седници од евидентираних осам кандидата за проректоре, као што процедура налаже, новоизабрани ректор је за чланове свог тима у наредном трогодишњем мандату предложио четири кандидата, водећи рачуна о томе да буду заступљене све четири групације факултета. С природно-математичке групације предложио је Дејана Филиповића, професора Географског факултета и актуелног проректора за наставу, са групације медицинских наука Зорицу Вујић, професора Фармацеутског факултета и актуелног проректора за финансије, затим с техничко-технолошке групације Небојшу Бојовића, професора Саобраћајног факултета, и са групације друштвено-хуманистичких наука Владимира Цветковића, професора Факултета безбедности. Прва три кандидата завредела су по 35 гласова, а четврти глас мање, тако да је Савет опет убедљивом већином подржао предлоге ректора Ђокића и на тај начин изабрао будући ужи ректорски колегијум УБ. На указаном поверењу и подршци нови-стари ректор захвалио је члановима Савета, наглашавајући да би желео да све чланице УБ овај универзитет сматрају својом кућом.

– И даље ћемо сви заједно радити на томе да наш универзитет буде препознатљив и још бољи, да нам свима буде драго што смо чланови наше академске заједнице, али и да поспешимо припадност овом универзитету. Када било ког професора или научника с неког универзитета у свету питате где је запослен, прво каже на ком универзитету ради. Мене када питају где сам запослен, ја кажем на Архитектонском факултету, а вероватно и свако од вас тако каже. Приврженост нашем универзитету треба да доведемо до вишег ступња, да кажемо да смо с Универзитета у Београду, а тек онда с ког факултета или института – говорио је Ђокић обраћајући се члановима Савета.

Након седнице, у изјави за медије, истакао је да УБ тежи да увек буде добар у науци и настави, али и да би хтео да нагласи три теме које ће бити приоритети у наредном периоду.

– За све те три теме нам је потребна помоћ државе. Прва је финансирање високог образовања. Друга тачка тиче се повећања броја страних студената. На УБ имамо око 90.000 студената међу којима је нешто мање од 4.500 страних студената, а од тога је две трећине из региона, тако да правих страних студената једва да има 1.500. То је веома скромна бројка. Трудићемо се да у наредне три до четири године тај број буде знатно већи – указао је ректор УБ.

Да би се привукли страни студенти, како је напоменуо, с једне стране потребна је помоћ државе да се омогући лакше добијање виза, смештај, боравак, одређене гаранције за стране студенте, а са друге стране, казао је, и универзитет треба да поспеши студијске програме, уведе нове мултидисциплинарне, постдокторске позиције...

– И трећа тачка за коју ћемо се борити јесте афирмација комплекса у новобеоградском Блоку 32 за младе научнике. Фондација која је формирана пре двадесетак година требало је да изгради седам објеката, до сада су изграђена само три, један 2004. године, други 2008. и трећи 2015. и стало се. Није се земљиште приводило намени, у неком тренутку је и одузето, касније враћено универзитету, недавно смо успели да то вратимо универзитетској фондацији која је сада не само корисник него и власник тог земљишта. То пружа могућност да се крене у реализацију и осталих објеката за младе научнике и асистенте, што би им омогућило да по повољнијим условима дођу до стамбеног простора, а то наравно значи и за њихов останак у Србији и за афирмацију у академској заједници. За све ове три тачке нам је изузетно важна помоћ државе. Уколико држава жели да нам помогне, а апелујем на све државне органе да нам помогну, имаће у универзитету свог партнера. Уколико држава не жели да нам помогне, неће бити добро – рекао је Ђокић.

На питање новинара шта то значи, да појасни шта значи „неће бити добро”, новоизабрани ректор рекао је само: „Ето то”, окренуо се и отишао без даљег појашњења. Тиме је Ђокић ставио тачку на прво обраћање јавности након реизбора на ректорску функцију.