Чипови постају ноћна мора Запада у борби против Кине

Западне земље предвођене Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом уложиле су скоро 81 милијарду долара у полупроводнике следеће генерације настојећи да добију глобалну битку против Кином за превласт на том пољу.

Међутим, то је само прва транша од скоро 380 милијарди долара коју су владе широм западног света обећале компанијама попут „Интела“ и „Тајван семикондуктор манифактурин“ како би повећали производњу моћнијих микропроцесора.

Пораст улагања у овој области јачају ривалство Вашингтона и Пекинга око напредне технологије до критичне границе која би могла да обликује будућност глобалне економије.

„Нема сумње да смо прошли Рубикон у погледу технолошке конкуренције са Кином, посебно у области полупроводника,“ каже Џими Гудрик, виши саветник за Кину и стратешку технологију, преноси Блумберг.

Оно што је у почетку била само забринутост због брзог напретка Кине у кључној електронској опреми, постало је ноћна мора током пандемије, када је дошло до несташице чипова на глобалном нивоу што је показало важност ових сићушних уређаја за економску безбедност.

Америчка и савезничка потрошња на чипова представља нови изазов за дугорочну индустријску политику Пекинга, иако ће плодовима бити потребно много година да сазре. Прилив финансијских средстава ојачао је борбене линије у трговинском рату између Сједињених Држава и Кине, укључујући Блиски исток и Јапан.

„Интел” бивши светски лидер у производњи полупроводника који је последњих година изгубио позицију од ривала „Нвидије” добија неку врсту спаса. Амерички инвестициони планови достигли су тачку прелома када су званичници у априлу најавили грантове од 6,1 милијарде долара МТИ највећег америчког произвођача компјутерских меморијских чипова.

Председник Џо Бајден је укључио тај канал за финансирање у закон о науци из 2022. године, обећавајући 39 милијарди долара грантова произвођачима, плус зајмове и гаранције за додатних 75 милијарди долара и пореске олакшице до 25 одсто.

Повећана потрошња такође подстиче конкуренцију између САД и њихових савезника у Европи и Азији, који јуре растућу потражњу за уређајима који подстичу напредак у вештачкој интелигенцији и квантном рачунарству.

Европска унија је развила сопствени план од 46,3 милијарде долара за проширење локалних производних капацитета. Европска комисија процењује да ће јавна и приватна улагања у овај сектор износити више од 108 милијарди долара, углавном за подршку великим производним локацијама.

Два кључна европска пројекта су у Немачкој: Интелова фабрика у Магдебургу, која кошта око 36 милијарди долара плус скоро 11 милијарди долара субвенција, и заједничко предузеће ТСМК од 11 милијарди долара, од чега ће половина бити покривена јавним фондовима.

Упркос томе ни за једну од њих Европска комисија још није коначно одобрила државну помоћ. Стручњаци упозоравају да инвестиције блока неће бити довољне да до 2030. године достигну 20 одсто светске производње полупроводника.

Остале европске земље имају озбиљне потешкоће у финансирању великих пројеката и привлачењу компанија. Шпанија је 2022. године најавила да ће посветити скоро 13 милијарди долара производњи полупроводника, али је до сада дала само мале износе неколицини компанија.

Економије у развоју такође су жељне да уђу у трку чипова. Индија је у фебруару одобрила 10 милијарди долара за инвестиције које финансира влада, укључујући и понуду Тата групе за изградњу првог великог производног погона полупроводника у земљи.

У Саудијској Арабији разматрају могућност великих инвестиција у овој области јер краљевина настоји да диверсификује своју економију која зависи од фосилних горива.

Јапанско министарство трговине издвојило је око 25,3 милијарде долара за кампању производње чипова.

„Сва ова улагања у производњу, заснована на владином инпуту, а не на тржишном инпуту, могла би завршити у ситуацији у којој има више капацитета него што је потребно“, сматра аналитичарка Бернштајн Сара Русо.

Кина сада гради више нових фабрика полупроводника него било која друга земља, повећавајући производњу мање гламурозних старих чипова док акумулира стручност потребну за технолошки скок. Земља такође ради на домаћим алтернативама за „Нвидијине” АИ чипове и друге.