Треба дефинисати термин шта се Србима догодило у НДХ

Управник Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић поднео је јуче оставку, због, како је рекао, текста у загребачком „Вечерњем листу” и на Крофакту, односно због тврдње о нетачностима на интернет страницама те јавне установе. „Неке тврдње су неспретно формулисане и одлучио сам да поднесем оставку”, потврдио је Пејаковић за хрватски портал „Новости” и рекао да му се чини да је „дошло такво време”. „Новости”, међутим, пишу да је јасно да је оставка Пејаковића последица и нарасле екстремно десне атмосфере у друштву и ширег политичког контекста. Пејаковић је, појашњавају „Новости”, оставку поднео након што је на порталу „Вечерњег листа” објављен чланак Крофакта, новог пројекта за проверу тачности, о нетачним подацима објављеним на интернет страницама Спомен-подручја Јасеновац. У Крофакту су удружени Лексикографски завод „Мирослав Крлежа”, Хрватски институт за историју и Хрватско-меморијално документацијски центар Домовинског рата.

На питање да појасни шта мисли када каже „оваква ситуација”, Пејаковић каже да је политичка ситуација изазовна и на унутрашњем и на спољном плану. За неколико дана ће се у седишту УН у Њујорку расправљати о резолуцији о Сребреници, а у црногорском парламенту о декларацији која се тиче усташког логора Јасеновац, подсетиле су хрватске „Новости” а пренео Танјуг. „Потребно је заузети став и одредити које правне термине користити. Треба дефинисати термине шта се догодило у НДХ”, рекао је Пејаковић и додао да у јавности, што укључује и власт, нису спорни Холокауст над Јеврејима и геноцид над Ромима почињени у Јасеновцу и НДХ генерално, али је спорно питање геноцида над Србима”, навео је Пејаковић.

За њега лично та тврдња није спорна, он је и у име установе у којој је био директор о усташким злочинима над Србима у Другом светском рату говорио као о геноциду. Међутим, за хрватску владајућу политику одговор на питање „шта се догодило Србима у НДХ” је другачији.

Пре отприлике пет месеци министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек, у оквиру чијег министарства је и Спомен-подручје Јасеновац, на питање о иницијативи Међународног савеза за сећање на Холокауст, којим је Хрватска у то доба председавала, да се Јасеновац уврсти на Унескову листу светске баштине, говорила је искључиво о „очувању места страдања, места Холокауста над Јеврејима, геноциду над Ромима и масовних злочина”, говорила је и о трајним сведочењима злочина из прошлости и трајној успомени на њихове жртве.

Србе уопште није споменула, па тако ни злочине почињене над њима, не само у НДХ него и у Јасеновцу, иако су бројно Срби највеће жртве тог усташког логора, подсећа портал. Набујали ревизионистички и негационистички духови, наводе, сигурно не иду у прилог Пејаковићу и томе како он види обављање дужности директора ове установе.

Владимир Гајгер са Хрватског института за историју писао је за Крофакт о тврдњама објављеним на интернет страницама Спомен-подручја Јасеновац о састанку одржаном 4. јуна 1941. у Загребу у немачком посланству на којем је, уз остало, закључено да се „српско питање” у НДХ реши „масовним исељавањем Срба у Србију, масовним убијањима на терену и депортовањем у концентрационе логоре”.

Гајгер је навео да изворно архивско градиво и историографски радови показују да су те тврдње неутемељене, односно да се не спомиње да је на том састанку усташа с представницима Трећег Рајха разматрано „да се српско питање реши масовним исељавањем Срба у Србију, масовним убијањима на терену и депортовањем у концентрационим логорима”, а не спомиње се ни да су нацисти властима НДХ одобрили „већ раније преузете мере за коначно решење српског питања у НДХ”.