Рудник Црепуља и Рогозна

У последње време дају се многе изјаве о минералним сировинама Србије, а помиње се и планина Рогозна, која се налази са леве обале Ибра, слободније речено између Рашке и Новог Пазара са севера и Газиводе, Ибра и Зубиног Потока с јужне стране. Ибар раздваја Рогозну од Копаоника. Садашњи рудник Црнац код Лепосавића налази се на Рогозни, а ова рудна жица протеже се на југ ка Ибарском Колашину, где се на северним падинама Суве планине, на десетак километара јужно од Зубиног Потока, налази Црепуља, која је познато лежиште руда олова и цинка. Ова рудна жица протеже се даље на југ, до северне Метохије, а постоје записи да су у 14. веку, на јужној страни Суве планине експлоатисана четири рудника руде олова и цинка: Рудник, Бања, Мајдан и Сухо грло. Раније су сва ова четири насеља била у општини Исток, а Бања је била седиште властелина Родопа, који је Хвостанској Студеници, код Истока, поклонио црквено звоно изливено 2. августа 1432. године (које је сада у Народном музеју у Београду), а друго Цркви Светог Николе у Бањи, изливено 11. августа 1432, које је сада у Пећкој патријаршији.

Налазиште Црепуља, као и друга налазишта на подручју Рогозне, истраживана су више пута. Мештанин села Бања др Милисав Симић, дипломирани инжењер геологије, који је радни век провео у комбинату „Трепча” и „Геоинституту”, изванредни је познавалац наведених налазишта. Написао је и бројне радове о досадашњим истраживањима у Црепуљи, Бањи и другим рудиштима овог подручја.

Покрајинска заједница за научни рад, Приштина, доделила је Институту за олово и цинк реализацију истраживачког пројекта „Пирометалуршка прерада оксидних Pb-Zn руда” налазишта Црепуља, чија је руда садржала око 30 одсто цинка и 15 одсто олова и која је третирана. Пројекат је завршен 1969/70. године и према тадашњем правилнику, два примерка су предата библиотеци „Трепче”, а четири покрајинској заједници која је финансирала истраживање. Ја сам био реализатор пројекта, дефинисана је технологија прерада ових руда „велуовањем” у обртној пећи. Искоришћење цинка из руде износило је око 92 одсто, а олова око 85 одсто. Много је корисних послова урађено пре 1990. године.

На разне изјаве о налазиштима злата, као и ангажовању страних фирми, треба да реагују надлежне институције и стручњаци, а геолошко-рударска документација у многим државама има статус војне документације. Треба читати и „књиге староставне”, не почиње овај живот од нас.

Проф. др Бранислав Николић,
Нови Београд