Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Похлепа и (не)поверење

Да ли свој допринос данашњој глобалној кризи даје имеђусобна веза„економске” похлепе коју производи систем и „социо-културно” (не)поверење у његове институције? И да ли је уопште одржива теза према којој симбиоза похлепе и поверења обавезно држи систем у стању привидне равнотеже? Односно, да ли негативне последице неконтролисаног дејства похлепе, које могу али и не морају утицати на урушавање поверења, неизоставно воде систем у кризу?

Економска наука у својим анализама редовно избегава неекономске термине, наводно као неадекватне. Тако се, примера ради, похлепа као социо-психолошки термин не користи у анализама економских феномена. Замењују га неутралнији и економској науци ближи термини попут такмичења, конкуренције, трке за профитом, спремности на ризик итд. При том није потребно посебно наглашавати да наведене појмове не треба увек и у свакој прилици поистовећивати са похлепом. Ипак, намеће се питање да ли баратање искључиво економским терминима омогућава савременим економистима да потпуније распетљају детерминистичко клупко глобалне економске кризе. Савремени апологета либерално-економског поретка Френсис Фукујама посветио је, на пример, читаву једну студију културолошкој теми поверења као централној нити глобалног економског поретка. Карл Маркс се, с друге стране, давно у својим делима (која ових дана постају бестселери на Западу), бавио неекономским појавама попут отуђења радника или похлепе капиталиста настојећи да раскринка противречности капиталистичког система. Чини се стога да ваљано објашњење узрока светске финансијске кризе, поред ускоекономистичких анализа, захтева и потпуно другачију изванекономску оптику, али и потрагу за граничним и скривеним узрочницима кризе.

Главни кривац који је 1929. пореметио равнотежу између „економске” похлепе и „социо-културног” поверења – шпекулативни бизнис, наставио је да функционише нашавши природно станиште за себе унутар неолибералне идеологије слободног тржишта. Видно ојачан процесом глобализације и неспутаностима казино економије, шпекулативни бизнис и даље изазива невоље. Довољан је свежи пример финансијског потреса који је добро продрмао „глобално село”. Каква је то економија (пита се Емануел Тод у есеју о распаду америчког система „После империје”) у којој се у секторима финансијских услуга, осигурања и некретнина бележи двоструко брже напредовање него у сектору производње. Одговор највероватније лежи у чињеници да се шпекулативни бизнис чврсто угнездио управо у наведеним прогресивним секторима, што такође говори о томе да су економски и морални прогрес две одвојене ствари. Шпекулативном бизнису у потпуности одговара неолиберални тип егоистичног човека који тежи максимализовању корисности и који поседује безрезервно поверење у систем. Циљ је не нарушити равнотежу поверења између једног таквог хиперхомоекономикуса и система неолибералне провенијенције.

Да ли актуелна економска криза указује на поремећај равнотеже?

социолог

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.