Филозоф у бадемантилу

„Time Out коначно у Београду! Многи за Time Out знају одавно. Да, то је онај култни часопис, који у свету постоји већ четири деценије и који је једно од обележја силних светских метропола”, пише у уводнику новог часописакоји себе рекламира као „културну Библију Београда”. Дакле, не библију (као књигу) већ Библију као Свето писмо. Зачет је у Лондону и данас се издаје у 25 светских градова. Тема му је – град. Живот у граду.

Под заједничким наднасловом „Београд из мог угла” на самом почетку су три „ауторска текста”. Иако је, наводно, ауторски, први међу њима није потписан. То је информација, рубричица под насловом „Нова филозофија Гуру Риџе!” Посвећена му је цела страна, са три фотографије.

„Београђани су ових дана”, почиње овај састав, „на разним местима могли да примете харизматичног младића одевеног у бадемантил... Представља се као Гуру Риџа филозоф – који своје важно предање жели да пренесе младима... За ширење филозофије, како каже, нужно је’да га неко погура’. Зато тражи спонзора!”

На себе је скренуо пажњу, дакле, тако што је по „разним местима” ходио у одећи намењеној за огртање после купања, мада би још запаженији могао бити да је какву шерпу на главу ставио. По имену које је себи наденуо не би се рекло да је наше горе лист. Или је баш наш, али од оних покондирених? Од оних којима на памет не би пало да открију право име. И како би то звучало када би се, на пример, рекло: „Нова филозофија Радојице Тикиног”?

Новинар наставља: „Још увек остаје нејасно ко је овај мистериозни младић и одакле долази, али нам јасно поручује да има јединствен одговор на сва наша питања: ’А зашто да не!’.”

Гуру Риџа, елем, тражи паре. Иде по „многим местима” у оном бадемантилу и иште зарад „ширења филозофије и издавања књиге”. А можда који динар остане и за мање узвишене потребе? Домишљато, нема шта. Тога се нису сетили ни Сократ, ни Еразмо, о Хегелу и Марксу да и не причамо.

Да би дошао до пара, Риџа се, пише новинар, „на веома домишљат начин” популарише: има блог, појављује се на јавним збивањима и „обилази (боље би било да их посећује, прим. С. С.) медијске куће”. Прати га „тим” (како то светски звучи!) „који лепи плакате, дели летке и анимира јавност – преносећи и на тај начин његову ’узвишену мисао’”.

Биографија Гуру Риџе следи као посебан одељак.

Она је, наравно, импресивна.

Јер, неко ко кани да се младима наметне као учитељ, треба да им буде узор.

Из текста који следи, видећете, биографија би могла да наиђе на вeома добар пријем. Од школе, на пример, учитељ има само завршен возачки испит. Али није то баш за потцењивање. Такво образовање није имао ни Кант. О Сократу да и не говорим.

Уосталом, следи текст биографије, а у заградама су моје опаске.

„Профил: Мудар, поуздан и амбициозан гуру са широком практичном и теоријском мудрошћу (практично је мудар јер је смислио како да дође до пара, а „теоријски” је то оправдао слоганом: А зашто да не?!); комуникативан, истрајан у слушању питања и давању одговора (!); перспективан и млад (тако млад, а већ мудар, далеко ће догурати), спреман да одговори на питање без обзира на притисак и кратке рокове (свака част: натчовек); увек спреман за даља питања (иберменш, супермен).

Животно и радно искуство: 1990–2000. интезивно медитирао; тражио одговор на сва питања. 2000–2006: још мало медитирао; интензивно путовао; тражио одговор на сва питања. 2007: доживео просветљење; нашао ултимативни одговор на сва питања: А зашто да не! 2008: кренуо да гура своју филозофију и да тражи спонзоре.” (Животно искуство му је дакле то што је размишљао и путовао, а радно – гурање своје филозофије и трагање за парама.)

Остале способности: Познавање и коришћење MS Office и Интернета, способан за самоснимање, преузимање видео клипова и уплоадовање свега и свачега; одлично познавање давања одговора на енглеском језику; средњи ниво давања одговора на шпанском језику; возачка дозвола (Бе категорија).”

Претходно се не би могло подвести под способности, већ под знања. MS Office и Интернет данас познаје свако дете (и „преузимање видео клипова и уплоадовање” спада под Интернет), дочим „самоснимање” може да остави утисак. Ми обични људи нађемо некога да нас сними, а он, ето, сам самцијат. Знао сам да познавање страног језика може бити и овакво и онакво, али за „познавање давања одговора” још нисам чуо.

И ето, уместо на цео часопис, овај осврт се свео на један текст.

Што би Риџа рекао: А за што да не?