Са татом и братом у лов на лисицу

Зворник – Ловачка удружења у приобаљу Дрине окупљају много породица, а понекад и све њихове „мушке главе”, јер се љубав према лову преноси с колена на колено. Међу 270 чланова ЛУ „Вукови са Дрине” из Зворника доста је браће, очева и синова, па се тако често у ловиштима и запева „Нас два брата, оба пушку носимо, мало ловимо, највише се проводимо”.

Ристо Алемпић из Дрињаче ловац је дуже од две деценије, а љубав према лову и природи пренео је и на синове Драгомира и Миломира. Драгомир (32), деминер у оружаним снагама БиХ, је још као седмогодишњи дечак са оцем и комшијама одлазио у лов најчешће носећи ранац.

„Највише идем у лов на лисицу и зеца. Одлазимо групно и полазак је обично из наше куће. Отац је предводник наше дружине, његова се реч слуша и поштује”, каже Драгомир, председник ловачке секције у Дрињачи.

Млађи брат, Миломир је ловочувар и задовољан је што је све мање криволова на овом простору. Он је ловац од 2000. и „специјализовао” се за дивље свиње, уловивши их више од 30.

Марко, Перо и Борисав Мијић из села Малешић „заштитни су знак” своје ловачке секције, а жељу за ловом наследили су од оца Милана, страственог ловца. Перо (67) је након више од 35 година стажа сада почасни члан ЛУ „Вукови са Дрине”, а његовим стопама кренуо је и син Миладин.

„Лов ми значи живот, јер се у природи најбоље осећам и иако ме помало године сустижу, не могу да замислим да са пријатељима не изађем у ловиште”, каже Перо.

Пре 12 година, чланови зворничког друштва постали су и Марко и Борисав. Марко (60) је члан Управног одбора и делегат у Скупштини своје ловачке организације и каже да у његовој секцији сви „дишу” као један, јер су годинама заједно и добро се познају.

Три године млађи брат Борислав истиче да није никад потегао пушку на племениту дивљач и да нишани једино на штеточине. Природа и дружење увек су испред лова код браће Мијић, који су дали велики допринос у многим акцијама које су њихова секција и ловачко друштво организовали у изградњи ловно-узгојних и ловно-техничких објеката. Као врсни мајстори заједно са колегама из секције Петковци, пре неколико година изградили су ловачку кућу на брду Обртак, која је понос свих ловаца, али и мештана овог краја.

У ловачкој секцији Челопек су браћа Драган и Мићо Васиљевић. Драган, возач у „Дринатрансу”, ловац је од 1989, а Мићо од 1992. године. У протеклом мандату Драган је био председник Скупштине, док је од пре неколико месеци Мићо изабран за председника ЛУ „Вукови са Дрине”.

„Возим аутобус на дугим, најчешће међународним линијама и дружење у природи омогућава ми да се склоним од убитачне цивилизације и брзог живота”, каже Драган. Из богате ловачке биографије Драган издваја догађај од пре осам година када му је у рејону Каменице закочио окидач „карабина” док се разјарена дивља свиња устремила према њему, али је ипак, одстрелио капиталца тешког 120 килограма.

На почетку ловне каријере његов брат Мићо имао је срећу да са два метка, испаљена један за другим, одстрели зеца и фазана, што је био велики догађај за ловца почетника.

У секцији Челопек већ девет година су и браћа Владан и Младен Ерић, којима лов није у првом плану, него дружење.

„Нисмо, како то неки воле рећи, ’ловци-месароши’ . У лов и природу идемо јер волимо да се опустимо од свакодневних послова”, кажу Ерићи који имају одличне псе, верне пратиоце у лову и у домаћинству.

Док је Алемпића, Мијића, Васиљевића, Ерића и других сличних породица не треба бринути за будућност ловачког удружења, узгој и заштиту дивљачи, те изградњу ловно-узгојних објеката.