Право на накнаду штете у случају отказивања лета

У Србији важе исти прописи као и у Европској унији када је реч о надокнади трошкова због отказивања или кашњења летова. Тако сви путници чији је лет отказан имају право на накнаду штете, и то од 250 до 600 евра у зависности од удаљености одредишта. Према овим прописима, када је лет отказан путници имају право да бирају између повраћаја новца, промене руте или повратка. Сви путници који су обавештени о отказивању лета мање од 14 дана пре поласка имају право на одштету. Међутим, уколико им буде понуђено преусмеравање и стигну на коначно одредиште са закашњењем до четири сата, накнада може да им буде смањена и за 50 одсто.

Како је наведено на сајту Директората цивилног ваздухопловства, у случају да је лет отказан авио-компанија је дужна да путнику понуди једну од две опције – преусмеравање на други лет или повраћај свих трошкова. Авио-компанија која је отказала лет треба да понуди путнику преусмеравање на други лет, према сличним условима превоза што је пре могуће. Други лет може бити и неког каснијег датума, уколико је то путнику прихватљиво. Сви путници чији је лет отказан имају право на накнаду штете.

– Ако дође до отказивања лета кривицом авио-превозника, путник може да затражи заштиту својих права и накнаду уколико је отказан рецимо из оперативних разлога, прекорачења радних сати посаде или је путнику продата карта а није регистрован на лету јер је продато више места него што је доступно (најчешће због промене типа авиона). То је случај и уколико је лет непрофитабилан, тј. слабо је интересовање путника, или превозник не може да докаже разлоге отказивања лета – објашњавају из директората.

Превозник, с друге стране, није одговоран ако су разлози отказивања временски услови, природне катастрофе, војне операције, ванредно стање, штрајк запослених у авио-индустрији... Иначе, дешава се, посебно у току летњих гужви, да лет буде отказан на сам дан поласка. У том случају превозник има обавезу да уручи обавештење о правима које путници имају по закону, понуди им могућност избора између повраћаја новца у вредности путне карте (ако су одлучили да не путују) или преусмеравања пута ка крајњој дестинацији. Такође, компанија мора да понуди бесплатне оброке и освежавајуће напитке у зависности од дужине чекања или да обезбеди хотелски смештај, као и превоз до њега, ако је неопходно једно или више ноћења. Путницима морају да се обезбеде и два бесплатна телефонска позива и слање порука електронском поштом.

Постоји чак и могућност да путнику буде ускраћено укрцавање у авион иако свако ко поседује авио-карту и регистровао се за лет у прописаном року има право да уђе у авион. Ускраћено укрцавање може да се догоди, на пример, из разлога прекобројних путника, али и неких других околности. У овом случају се прво траже добровољци који су спремни да одустану од планираног полетања. Путник заузврат добија или повраћај комплетно уплаћених средстава или прихвата преусмеравање пута по сличним условима као што је првобитно планирао и у што краћем временском размаку. Путник који добровољно одустаје од лета поред свих ових права може да се договара са представницима авио-компаније о бенефицијама.

Уколико се одлучи за преусмеравање на алтернативни лет, путник има право на аеродромску помоћ адекватну времену чекања на нови лет. Путник који добровољно одустаје од путовања нема право на надокнаду штете. Ако нема добровољаца који ће одустати од укрцавања службеници авио-компанија имају право да некоме од путника ускрате право да уђе у авион и у том случају они имају иста права као да је дошло до отказивања лета.

Како се пријављује изгубљен пртљаг

Путник коме пртљаг није стигао на крајњу дестинацију, а предат је на одлазном аеродрому пријављује губитак кофера на посебно означеном шалтеру. Када пријављује губитак пртљага мора да приложи авио-карту на којој се налазе налепнице за пртљаг који је предат. Служба за потрагу издаје Записник о неприспећу пртљага, а он садржи информације о величини, облику и садржају кофера, као и контакт податке путника. У случају оштећења или губитка пртљага путник има право на одштету коју му исплаћује авио-компанија. Монтреалском конвенцијом утврђена је максимална висина одштете за пртљаг. Авио-компаније такође саме одређују висину рефундације и прихватају само разумне трошкове, наводе на сајту Директората цивилног ваздухопловства Србије.