Заштитник грађана тражио низ измена кровног просветног закона

Појачан васпитни рад с учеником због изгреда који је починио моћи ће да траје, не једну школску годину, него до краја основног или средњег образовања. Премештање основца у другу осмолетку, као и удаљавање средњошколца из школе, оно што се колоквијално зове избацивање ученика, биће кровним просветним законом прописана обавеза, а не само најтежа могућа последица за ђачке преступе који се најстроже кажњавају. А спровођење друштвенокорисног или хуманитарног рада као мере појачаног васпитног рада биће детаљније дефинисано. Све то, под условом да творци образовних политика уваже сугестије заштитника грађана. Омбудсман Зоран Пашалић доставио је Министарству просвете низ предлога за измене и допуне кровног Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ). Према сазнањима нашег листа, корекције предложене на девет страна тичу се понајвише чланова ЗОСОВ-а којима се дефинишу одговорност ученика (члан 83), васпитно-дисциплински поступак (члан 85) и васпитне и васпитно-дисциплинске мере и правна заштита ученика (члан 86).

– Има ту доста предлога, а суштина је да се практично смањи администрирање, да се продужи рок за вођење дисциплинског поступка, а такође и да се код друштвенокорисног рада изабере такав рад који би допринео васпитању – сиже је који Пашалић истиче у разговору за наш лист.

У низу предложених измена и допуна ЗОСОВ-а које је предложио, има оних које подразумевају само премештање постојећих одредаба. На пример, заштитник грађана је тражио да се у члан 83 допише реченица: „У оквиру појачаног васпитног рада са ученицима реализује се и друштвенокорисни, односно хуманитарни рад, а ближе услове, начин, садржину, дужину, место и време и друга питања за обављање друштвенокорисног рада прописује министар”, иако је то исто, само двема реченицама, већ записано у кровном закону, у 85 члану.

Правилник о обављању друштвенокорисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања већ годинама постоји. Након последњих измена ступио је на снагу у фебруару ове године. То кориговање је уследило у складу с променама сета просветних закона ради унапређивања васпитне улоге школе и превенције и сузбијања насиља, што су у више наврата наглашавали творци образовних политика. Све друштвенокорисне активности које се у актуелном правилнику предлажу, како ту и пише, треба да допринесу и васпитању и заштити од насиља, развоју толеранције, емпатије, међусобног уважавања, ненасилне комуникације...

– Да, али то су општа места. Ако је друштвенокористан рад у циљу васпитања деце за неко понашање које се односи на запослене у школи, не само наставни кадар него, на пример, теткице, што медији највише помињу, онда дете треба да гледа како оне раде, да им помаже, да схвати тежину њиховог посла – илуструје омбудсман.

Ситуације сличне овој коју помиње Пашалић у претходној верзији правилника о друштвенокорисном раду у школама биле су предвиђене међу активностима које су се по старом могле одредити ђаку уз изречену васпитно-дисциплинску меру за теже повреде обавеза ученика (ту спада низ преступа, од уништавања имовине и преправљања евиденције школе до понашања којим се нарушава било чија безбедност). Међу тим мерама је, примера ради, била „помоћ домару и помоћно-техничком особљу у техничком одржавању школе (чишћење снега, лишћа)”, или: „помоћ запосленима ангажованим на одржавању хигијене око сређивања просторија у школи и упознавање с овим занимањем, као и заштитом на раду за послове које обављају (одлагање смећа, рециклажа)”. Важећим правилником предлози друштвенокорисних и хуманитарних активности нису баш тако експлицитно описани. Предложено је, рецимо, организовање еколошких и акција заштите животне средине и рециклаже, што би се могло протумачити као еуфемизам за скупљање ђубрета, сортирање отпада, помоћ чистачицама. Међу актуелним предлозима друштвнокорисних активности је и уређење простора школе или у локалној заједници, као што су паркови, спортски терени, дворишта, али ту се, како је појашњено, мисли на сађење дрвећа, цвећа, постављање кућица за птице...

– Треба да се дају детаљна упутства – сматра заштитник грађана.

Пракса показује, уверава Пашалић, да деца врло добро знају до које границе могу да иду, а да немају никакве санкције. На наш коментар да пракса показује и да су прописи добри, а да је њихово спровођење лоше, омбудсман каже да и он то мисли.

– Прописи су добри, али је неким декларативним, неодређеним нормативним решењима остављен простор за могућност злоупотребе, односно манипулације, и то треба кориговати. На пример, када почне дисциплински поступак, мора да се заврши до краја школске године, али ако неко направи изгред пет дана пред крај школске године, практично ништа више не може да се води. Ми предлажемо да, ако је направљен дисциплински прекршај, рецимо, у четвртом или петом разреду основне школе, да се дисциплински поступак може водити до краја основног образовања – разјашњава Пашалић.

Према кровном закону који је на снази васпитна мера, која следује за лакше преступе, као и васпитно-дисциплинска, за теже изгреде, изричу се школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика. Новим правилником трајање друштвенокорисног или хуманитарног рада у оквиру појачаног васпитног рада продужено је са пређашњих 15 до 45 минута, на 30 до 60 минута до четири пута недељно у току четири седмице. Омбудсман је у документу који је упутио ресорном министарству, према сазнањима „Политике”, предложио да се васпитне и васпитно-дисциплинске мере, а мере нису исто што и поступак, изричу док је сврсисходно и могуће, то јест „до окончања основне или средње школе”, уз једно разграничење – да средњошколцу не може да се изрекне мера за кршење ђачких обавеза или поступање супротно законским забранама у основној школи.

Идеја да се одвоји васпитни од дисциплинског поступка

Васпитно-дисциплински поступак за учињену тежу повреду обавезе ученика покреће директор школе и окончава га решењем у року од 30 дана. Тај поступак, још краће, максимално 20 дана, траје у случају да, на пример, ученик унесе оружје у школу, налаже кровни закон.

– Али, моменат је тај што тај поступак може да се заврши само у текућој школској години – указује заштитник грађана.

Школска година, подсећамо, траје до краја августа, а наставна се за већину ђака завршава у јуну, тако да има довољно времена да се спроведе започети васпитно-дисциплински поступак.

– Нема довољно, зато што је то васпитно-дисциплински поступак, а наш је предлог да се одвоји дисциплински од васпитног, у смислу да директор, разредни старешина, психолог и педагог школе буду дужни да утврде да ли ће се и како уопште спроводити васпитни поступак, уз обавезно обавештавање родитеља ученика. У пракси је било да се васпитно-дисциплински поступак обуставља када се побољша понашање ученика, а идеја је да се та два поступка раздвоје, да на директору, на разредном старешини и на школском психологу буде да одлуче да ли ће поред дисциплинског поступка до сада обавезан васпитни поступак и постојати – појашњава Пашалић. АНТРФИЛЕ 2

Да за најтеже преступе буде обавезна најстрожа казна

Омбудсман је предложио да због тежих преступа, као што су уношење оружја или пиротехнике у школу, или поседовање и подстрекивање других да користе психоактивне супстанце, више не буде изузетак него да буде правило да се ученик, уколико је основац – премешта у другу основу школу, уз сагласност осмолетке у коју прелази, уз обавештавање родитеља, а уколико је средњошколац да се – искључи из школе. Тражио је и да се исте ове мере обавезно изричу, да не буде као до сада да се „могу изрећи” уколико ученици прекрше чувене чланове 110, 111 и 112 ЗОСОВ-а којима се забрањују: дискриминација, насиље, злостављање и занемаривање, као и понашање које вређа углед, част и достојанство. АНТРФИЛЕ 3

Не може се силом уводити такозвани родно осетљиви језик

Омбудсман Зоран Пашалић пре четири месеца Уставном суду поднео је иницијативу за поступак оцене уставности законом прописане употребе такозваног родно сензитивног језика. На питање „Политике” када очекује одлуку овог суда, он каже: „Кад одлуче, одлучили су.”

Устав каже: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.” Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма прецизира да се српским језиком сматра стандардизовани тип српског језика, као средство и опште добро националне културе, а матичним писмом се сматра стандардизована српска ћирилица која представља упориште националног идентитета. Закон о родној равноправности увео је појам „родно осетљив језик” и прописао да се мора обезбедити његова употреба.

Такозвани родно осетљив језик, јасно је, неће проћи сито Одбора за стандардизацију српског језика који је више пута образлагао да родно осетљив квазијезик није део српске стандардизације, већ представља насиље над српским језиком. Владу, најзад, занима шта мисле еминентни србисти, иначе не би основала Савет за српски језик. Чак и Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, недавно донета на Свесрпском сабору, „у циљу очувања и неговања српске културе и српског националног идентитета потврђује: права на употребу српског језика (оба изговора – екавског и ијекавског, те исте српске стандардизације) и ћирилице као његовог матичног писма”. Неће бити да је без разлога у загради објашњено „српске стандардизације”.

– Не могу и не смем да утичем на доношење одлуке, али у Уставном суду морају да донесу неку одлуку. И нисмо само ми поднели иницијативу за оцену уставности законом прописане употребе родно сензитивног језика. Нормално је да се језик мења, да неке речи престају да се користе, а употребљавају се неке нове, међутим, овде је највише засметало то што не можете силом и санкцијама терати људе на нешто, приморавати их да користе родно осетљиви језик под претњом врло високих казни које иду и до 150.000 и до 2.000.000 динара. Сматрамо да ако у Уставу дословце пише да је у службеној употреби у Србији српски језик, а постоје правила српског језика врло јасна, онда се тога морамо и држати – истиче заштитник грађана.

М. С. М.